Počela sezona protivgradne odbrane: Da li je to dovoljno za zaštitu useva?

Svake godine u poljoprivredi se beleže velike štete od grada, kao elementarne nepogode. Sezona protivgradne odbrane počela je 15. aprila i traje do 15. oktobra. Poslednjih godina sve više se apeluje na poljoprivrednike da se ne oslanjaju samo na protivgradnu zaštitu, već da koriste protivgradne mreže, ali i osiguranje.

Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije navodi da osiguranje nije samo od grada, već i od superćelijskih oluja, a takođe i od prolećnog mraza i bujičnih poplava. Dodaje da postoji nekoliko rizika koji mogu za nekoliko minuta da unište kompletne useve, odnosno ono od čega bi čovek trebalo da živi narednih godinu dana.

Digitalizacija i robotizacija vojske: Kako će izgledati srpske snage u budućnosti?

Profesionalni upravnik ili komšija? Ko donosi bolje odluke za zgradu i gde završava novac stanara

"Oko 85% poljoprivrednog, obradivog zemljišta u Srbiji nije osigurano. To znači da vlasnici tih površina često razmišljaju da ih grad neće pogoditi, da će ih zaobići ili da se to dešava drugima. To je potpuno pogrešan pristup. Samo 14 do 15% poljoprivrednog zemljišta je osigurano od vremenskih nepogoda. To jeste rast u odnosu na raniji period, jer smo do korone imali oko 10%, što predstavlja rast od oko 40%, ali je i dalje izuzetno malo i time niko ne može biti zadovoljan – ni proizvođači, ni država, ni osiguravači", kaže Ćirić za Euronews Srbija.

Dodaje da je najveći problem u percepciji osiguranja. Osiguranje poljoprivrede u Srbiji je na ivici egzistencije. Prošla godina je bila jedina u poslednjih nekoliko u kojoj nije bilo superćelijskih oluja i velikih gradonosnih nepogoda, pa samim tim nije bilo ni velikih šteta i godina je bila u plusu. Sve prethodne godine bile su na pozitivnoj nuli ili čak u minusu.

Agencija za bezbednost saobraćaja apeluje na prevoznike dece: Ova pravila morate strogo poštovati

"To zaista jeste investicija, a ne trošak, i to je najveći problem u percepciji osiguranja. Osiguranje poljoprivrede u Srbiji je na ivici egzistencije. Prošla godina je bila jedina u poslednjih nekoliko u kojoj nije bilo superćelijskih oluja i velikih gradonosnih nepogoda, pa samim tim nije bilo ni velikih šteta i godina je bila u plusu. Sve prethodne godine bile su na pozitivnoj nuli ili čak u minusu", kaže on.

On dodaje da se klima promenila, visoke temperature i ekstremne oluje koje za nekoliko minuta unište sve nisu nešto što dolazi u budućnosti – to je već prisutno i već pravi velike štete. Zbog toga je potrebno promeniti način razmišljanja.

"Što se tiče premija, opšti podatak je da je za osiguranje potrebno izdvojiti oko 3 do 5% onoga što se zaradi po hektaru. Uz to, država subvencioniše registrovana poljoprivredna gazdinstva sa 40 do 70%, a lokalne samouprave takođe pomažu, dok osiguravajuća društva omogućavaju plaćanje na rate. Zbog toga cena ne bi trebalo da bude razlog za neosiguravanje", kaže Ćirić.

Osiguravajuća društva prate trendove na svetskom tržištu i klimatske promene i u skladu sa tim se prilagođavaju. Međutim, potrebno je da se i poljoprivredni proizvođači prilagode – da se razmotri koje kulture su pogodne za određena područja, jer nisu sva područja podjednako ugrožena od oluja i poplava.

Promene su vidljive i kod prolećnih mrazeva, koji su ranije bili retki, a sada gotovo svake godine krajem aprila ili početkom maja temperatura padne ispod nule i pričini štetu. Zato je neophodna promena razmišljanja i kod proizvođača i kod države.

"Što se tiče procedure za naplatu štete, ona je vrlo jednostavna. Kada se dogodi osigurani slučaj, preporučuje se da poljoprivrednici fotografišu svoje njive i nastalu štetu, da odmah kontaktiraju osiguravajuće društvo i sačekaju izlazak procenitelja na teren. Procena ne može da se izvrši odmah, jer se štete često javljaju na širem području, ali procenitelj dolazi u roku od dan, dva ili tri, nakon čega se šteta procenjuje i isplaćuje u najkraćem mogućem roku", kaže naš sagovornik.

Koliko treba izdvojiti za nove zbirke za malu maturu? Poznato i gde ih možete naći

Vozači, oprez: MUP sprovodi akciju Speed Marathon, policija kontroliše brzinu na više od 400 lokacija