Po­če­lo izmeštanje delova rimskog vodovoda iz Vlajkovićeve

Pr­vi deo rim­skog vo­do­vo­da po­sta­vlje­nog pre go­to­vo dva mi­le­ni­ju­ma iz­me­šten je ju­če sa lo­ka­li­te­ta „An­tič­ki Sin­gi­du­num” na uglu Vlaj­ko­vi­će­ve i Ko­sov­ske uli­ce. Prob­ni rado­vi iz­vo­đe­ni su pod bud­nim okom kon­zer­va­to­ra Mu­ze­ja gra­da Be­o­gra­da, a ovaj ju­če­ra­šnji „pel­cer” ukla­nja­nja vo­do­vo­da će se iz­gle­da pri­me­nji­va­ti dok tra­ju ra­do­vi jer se po­ka­zao kao uspe­šan.

Ka­ko se mo­glo vi­de­ti na te­re­nu, deo vo­do­vo­da je pret­hod­nih da­na ise­čen spe­ci­jal­nim ma­ši­na­ma, a za­tim obez­be­đen naj­lo­nom po­put avi­on­skog pr­tlja­ga. U pro­stor gde je ne­ka­da te­kla vo­da ko­jom se na­pa­jao an­tič­ki Sin­gi­du­num po­sta­vlje­na je izo­la­ci­ja – sti­ro­por i pur pe­na kao tam­pon zo­na, spe­ci­jal­ni spu­žva­sti ma­te­ri­jal i lim.

Ise­čen je du­žni me­tar ce­vo­vo­da, za­tim je osi­gu­ran če­lič­nom plo­čom na ko­ju su ka­sni­je na­ka­če­ni lan­ci uz po­moć ko­jih ga je ba­ger po­di­gao i pre­ba­cio na dr­ve­nu pa­le­tu. Ta­ko upa­ko­van deo vo­do­vo­da bi­će osi­gu­ran, sta­vljen u dr­ve­ne ku­ti­je i pre­ve­zen u de­po ko­ji je obez­be­dio grad.

Pronađen deo rimskog vodovoda na lokalitetu kod zgrade Skupštine

Ni­je ovo bio ni­ma­lo lak i jed­no­sta­van za­da­tak jer se ovo ra­di pr­vi put po­sle dva­de­se­tak go­di­na ka­da je u Vi­mi­na­ci­ju­mu po­ku­ša­no isto. Osim to­ga, iz­va­đe­ni deo vo­do­vo­da bio je oba­vi­jen i ze­mljom i te­žio je oko 500 ki­lo­gra­ma. Naj­va­žni­je je bi­lo sa­ču­va­ti nje­go­vu for­mu i ne ošte­ti­ti ka­men i spe­ci­jal­ni mal­ter iz do­ba Ri­mlja­na.

Ka­ko je pla­ni­ra­no, po­sao bi tre­ba­lo da se oba­vlja ta­ko da se sva­ki put se­če du­žni me­tar vo­do­vo­da i da se osi­gu­ra­va, a za­tim tran­spor­tu­je na ču­va­nje gde će bi­ti dok ne bu­de za­vr­še­na pod­zem­na ga­ra­ža ko­ju ki­ne­ski part­ne­ri gra­de u sa­rad­nji sa gra­dom. Ta­da bi deo tog vo­do­vo­da, ali i rim­skih grob­ni­ca, tre­ba­lo da bu­de vra­ćen na ze­le­nu po­vr­ši­nu iz­nad ga­ra­že gde bi se for­mi­rao ar­he­o­park.

Ar­he­o­lo­ška is­tra­ži­va­nja „An­tič­kog Sin­gi­du­nu­ma” na uglu uli­ca Vlaj­ko­vi­će­ve i Ko­sov­ske tra­ja­la su dva me­se­ca, od apri­la do ju­na pro­šle go­di­ne, što je bio re­kord u br­zi­ni is­ko­pa­va­nja, a na­kon to­ga oko me­sec da­na ra­đe­ni su kon­zer­va­tor­ski ra­do­vi.

"Po­sle to­ga, ka­da je tač­no utvr­đe­no šta se na­la­zi na lo­ka­li­te­tu, ura­đe­na je de­talj­na pro­jekt­na do­ku­men­ta­ci­ja u ko­ju su bi­li uklju­če­ni struč­nja­ci raz­li­či­tih pro­fi­la. Obez­be­đe­ne su i spe­ci­jal­ne ma­ši­ne, a za­tim se če­ka­lo da se stvo­re po­volj­ni vre­men­ski uslo­vi i da „Be­o­grad put” ura­di pri­stup­nu sta­zu ko­jom su ba­ger i ma­ši­ne mo­gle da pri­đu sa­mom vo­do­vo­du. Taj po­sao za­vr­šen je pre ne­ko­li­ko da­na, na­kon če­ga se kre­nu­lo u ak­ci­ju po­di­za­nja vo­do­vo­da", ob­ja­šnja­va Je­le­na Me­da­ko­vić, di­rek­tor­ka Mu­ze­ja gra­da Be­o­gra­da.  

Da bi se do­šlo do ar­te­fa­ka­ta iz rim­skog do­ba, mo­rao je pa­žlji­vo da se ko­pa i ski­da sloj po sloj tla. U pr­vom slo­ju ot­kri­ve­ni su osta­ci „sta­rog” Be­o­gra­da s kra­ja 19. i po­čet­ka 20. ve­ka ko­ga su si­ste­mat­ski za­ti­ra­le ne­mač­ke i sa­ve­znič­ke bom­be u Dru­gom svet­skom ra­tu. U dru­gom slo­ju na­đe­ni su ar­te­fak­ti ko­ji od­go­va­ra­ju 16. i 17. ve­ku, a ka­da su ar­he­o­lo­zi sti­gli na du­bi­ne od oko dva i po, tri me­tra ot­kri­ven je deo rim­ske ne­kro­po­le. Ukup­no je na ovom pro­sto­ru pro­na­đe­no 14 rim­skih grob­ni­ca iz tre­ćeg i če­tvr­tog ve­ka i de­lo­vi vo­do­vo­da na­či­nje­nog u dru­gom ve­ku. Na tom pro­sto­ru ot­ko­pa­no je še­zde­se­tak me­ta­ra vo­do­vo­da.

Osim vo­do­vo­da, sa ovog de­la na­la­zi­šta bi­će uklo­nje­ne i grob­ni­ce i sar­ko­fa­zi, što za na­še struč­nja­ke ne bi tre­ba­lo da bu­de zah­te­van po­sao za­to što su to oni do sa­da već vi­še pu­ta ra­di­li.

Vo­do­vod je u rim­skim gra­do­vi­ma bio iz­u­zet­no va­žan, zah­te­van i skup pro­je­kat jer se vo­da ni­je ko­ri­sti­la sa­mo za pi­će, već i za jav­na ku­pa­ti­la i in­du­stri­ju, na­pa­ja­nje po­ljo­pri­vred­nih ima­nja u oko­li­ni gra­da, za mli­no­ve za mle­ve­nje ži­ta i ma­ši­ne za eks­plo­a­ta­ci­ju ru­de.

Ka­da bu­du za­vr­še­ni ovi ra­do­vi, na red do­la­zi ko­pa­nje i iz­grad­nja ga­ra­že. Ona je deo jav­no-pri­vat­nog part­ner­stva sa ki­ne­skim part­ne­ri­ma „te­škog” oko se­dam mi­li­o­na evra.

Ka­ko je u de­cem­bru re­kao Alek­san­dar Ša­pić, pred­sed­nik Pri­vre­me­nog or­ga­na gra­da, ovo je in­ve­sti­ci­ja ki­ne­skog part­ne­ra, što zna­či da ne ide ni­šta iz bu­dže­ta gra­da. Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, ga­ra­ža u Vlaj­ko­vi­će­voj uli­ci sa 284 me­sta znat­no će ras­te­re­ti­ti cen­tar gra­da, prenosi Politika.

Part­ner gra­da u ovom po­slu je kon­zor­ci­jum „Chi­na Shan­dong In­ter­na­ti­o­nal Eco­no­mic & Tec­hni­cal Co­o­pe­ra­tion” i „Chi­na Tran­sin­fo Tec­hno­logy”. Ka­ko smo sa­zna­li, ki­ne­ski part­ner oda­brao je na­še fir­me ko­je bi se ba­vi­le iz­grad­njom ga­ra­že.