U Srbiji se dogodio uznemirujući incident "sajber nasilja" u Osnovnoj školi "Radoje Domanović" u Vranju. Naime, na društvenim mrežama pojavile su se fotomontaže na kojima su naga tela montirana sa licima dve učenice i jedne nastavnice ove škole.
Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Vranju, policija sprovodi istragu, a prema nezvaničnim informacijama, sumnja se da je fotomontaže napravio i proširio maloletni učenik pomenute škole dok se ceo slučaj tretira kao oblik digitalnog nasilja, koje sve češće pogađa najmlađe.
Napredak u tehnologiji veštačke inteligencije omogućio je pojavu softvera koji mogu da "skinu odeću" sa fotografija stvarnih osoba, stvore sugestivne pokrete ili montiraju lice na golo telo. Rezultati često deluju izuzetno realistično i teško ih je razlikovati od stvarnih fotografija.
Zbog toga je reagovala i komesarka za decu u Engleskoj zahtevajući potpunu zabranu takozvanih "nudifikacionih" aplikacija koje mogu generisati eksplicitne slike dece.
Pravnica Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra smatra da razvoj veštačke inteligencije (AI) predstavlja novu pretnju kada je reč o problemu neovlašćenog objavljivanja snimaka i fotografija intimne sadržine.
Navela je da iako aplikacije koje omogućavaju montiranje nagih fotografija tinejdžerima izgledaju smešno i zabavno, one zapravo mogu da izazovu brojne negativne posledice.
Najčešće žrtve žene svih uzrasta, među žrtvama i muškarci
"Žrtve su najčešće žene. Neovlašćeno objavljivanje snimaka i fotografija intimne sadržine počelo je i kada nije bilo pametnih telefona i naprednih tehnologija. U najvećem broju slučajeva to su žene svih uzrasta - od devojčica pa do žena u ozbiljno starijim godinama", rekla je Macanović.
Navela je da se AŽC-u javlja zaista veliki broj žena, ali da se muškarci ređe odlučuju na takav korak.
"Mi znamo da postoje i muškarci koji su žrtve neovlašćenog objavljivanja snimaka i fotografija intimne sadržine. Pretprošle godine dogodio se slučaj kada je objavljen snimak jednog srpskog političara čime je ovaj problem dobio i političku konotaciju", dodaje pravnica.
Kako se zaštititi od neovlašćenog objavljivanja snimaka i fotografija intimne sadržine?
Macanović kaže da žrtve ne žele da ulaze u pravne postupke, njihova se želja, prema oceni Macanović, zasniva na sprečavanju da uopšte dođe do objavljivanja fotografija ili snimaka takve sadržine.
"Takođe, ako se i objave takvi snimci ili fotografije, žrtvama je u tom momentu najvažnije da intimni sadržaj bude uklonjen sa raznih portala ili društvenih mreža", rekla je ona.
Istakla je da su razvijenije države uvele veoma strogu legislativu čime obavezuju neke od vodećih kompanija kao što su Facebook, platforma X i slične da takav sadržaj odmah uklone sa svojih mreža.
"Nakon perioda tokom koronavirusa dok je sve bilo 'online', na mnogim društvenim mrežama koje služe za razgovore, video ćaskanje, dopisivanje postoji opcija obaveštenja čim neko uključi snimanje kako biste bili informisani ako neko pokuša da snima", objasnila je ona.
Zemlje u regionu usvojile novo krivično delo, Srbija dobila obećanje - hoće li biti ispunjeno?
Macanović ističe da se Autonomni ženski centar zalaže da i u Srbiji neovlašćeno objavljivanje snimaka i fotografija intimne sadržine postane novo krivično delo.
"Ono što se javilo kao problem kada je pravljeno poređenje sa Hrvatskom i Crnom Gorom jeste to da one na drugačiji način definišu to krivično delo. U Crnoj Gori se to krivično delo goni po službenoj dužnosti bez obzira na broj žrtava, dok se Hrvatskoj ne goni na isti način, već se radi o 'predlogu oštećenog' što znači da oštećeni mora da se saglasi sa krivičnim gonjenjem nakon čega tužilaštvo kreće u postupak", objašnjava Macanović ističući i da neće sve žrtve da ulaze u krivični postupak.
Predlog AŽC-a je, prema rečima Macanović, da kada postoji više oštećenih od strane istog počinioca ili kada postoji više počinioca a jedna žrtva, to bude gonjeno po službenoj dužnosti.
"Stvar koju smo mi tražile, a koje nema ni u Hrvatskoj ni u Crnoj Gori, ali ni u Velikoj Britaniji, to je gonjenje administratora tih društvenih mreža kao što je kod nas bio slučaj Telegram grupa. Administratori prolaze nekažnjeno, a oni su zapravo najodgovorniji", rekla je Macanović.
Kada je reč o javnoj raspravi o izmeni Krivičnog zakonika Republike Srbije, Macanović kaže da je 1. novembra Ministarstvo pravde potvrdilo da će da prihvati inicijativu da se to uvede kao krivično delo, ali da do danas nema nikavog izveštaja o javnoj raspravi.
"Verujemo i da novi ministar, budući na njegovo prethodno iskustvo, jeste za uvođenje ovog krivičnog dela, ali u kom pravcu će to da ide i šta će na kraju biti sa tim to u ovom trenutku niko ne može da kaže", zaključila je Macanović.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
Foto: UNA
