Pružimo ruku spasa: Prestonici fali dnevni boravak za decu sa poremećajima u ponašanju

Upravo zbog toga je tim profesora i psihologa podneo inicijativu skupštini grada da se ova usluga ponovo aktivira u gradskom sistemu socijalne zaštite.

Petnaest odsto učenika 7. i 8. razreda su vršnjaci fizički maltretirali u školi. Sa većim uzrastom raste i procenat pretnji i vređanja među tinejdžerima, pokazuju istraživanja.

Deci je ponekad potreban dodatni vaspitni rad, objašnjavaju psiholozi, jer recimo sa primerom nasilja u Trsteniku problem nije rešen, već postoji šansa da se on produbi, jer su đaci izbačeni iz škole.

"Mi na taj način ne rešavamo problem. Ili ga prepuštamo nekom drugom ili postoji opasnost da dete postane deo neke grupe, pa se problem dodatno produbi i da dete ode na stranputicu. Postoje ljudi koji su za to školovani i koji se razumeju u probleme sa ponašanjem i mogu da usmere decu kako treba", kaže Milica Marušić Jablanović, psiholog i andragog.

"To bi bilo i mesto gde se realizuju neke vaspitne mere koje izriče sud - odeljenje za maloletnike, a koje se ne izriču, zbog toga što nemaju gde da se realizuju", dodaje Jelena Drinča, advokat.

Zakonom o socijalnoj zaštiti i zakonom o maloletnicima predviđen je dnevni boravak za decu sa problemima u ponašanju, međutim u gradskom budžetu nema mesta za isti.

Agresivni, nasilni oblici ponašanja primećuju se najlakše u školama, pa bi upravo škola i slala decu u boravak kako bi se prevenirali ekstremni oblici agresivnosti.

"U stvari da se ne fokusiramo samo na kažnjavanje nego da im pomognemo da upravo se socijalizuju jer nikada nije problem samo u detetu. Mi njih ne smemo da identifikujemo sa njegovim ponašanjem", kaže Tamara Džamonja, profesor na Filozofskom fakultetu.

Niz edukacija, rekreativne radionice i razgovori sa stručnim licima bili bi samo jedan od segmenata u dnevnom boravku, objašnjavaju poznavaoci. Pozitivni primeri ovakve prakse postoje u Kragujevcu i Novom Sadu.

Upravnici navode da od 2004-te od kada je boravak osnovan u Novom Sadu, nema recidiva krivičnih dela, kao i da kod mnoge dece protiv kojih se vodi postupak, on bude okončan

"Generalni utisak je da je dnevni boravak jedna preko potrebna usluga socijalne zaštite koja bi trebalo da postoji u svim urbanim sredinama", kaže Srđan Grujičić, rukovodilac Dnevnog boravka u Novom Sadu.

U Srbiji je prosečno godišnje 140 dece u sukobu sa zakonom - većina njih su višestruki prestupnici, pokazuju istraživanja. Zato je važno takvu decu usmeriti specijalnim pedagozima i stručnjacima, navode psiholozi, jer rešenje nije u popravnim domovima, već u prevenciji.