S kojim predznanjem đaci kreću u prvi razred? Stručnjaci savetuju kako da pripremite dete za školu

Iako je nekada bilo sasvim u redu da dete ne nauči da čita i piše pre nego što započne osnovno obrazovanje, već da uz pomoć Bukvara studiozno proučava jedno po jedno slovo, danas je situacija potpuno drugačija. Naime, kada učitelj u septembru dobije novu generaciju prvaka, postala je praksa da se "suoči" sa tim da su deca i više nego spremna za prve školske dane. Zbog toga se opravdano postavlja pitanje: da li je to zaista potrebno?

Stručnjaci navode da je za temelj na kojem treba da se gradi učenje u školi najvažnije da dete ima razvijene pretčitalačke sposobnosti, motoričke, emocionalne i socijalne veštine. Čitanje i računanje, kažu, naučiće i u školi.

Prekršajna prijava protiv muškarca (43) iz Surčina: Vozio skoro 200 na sat bez dozvole

Više dece - veća penzija: Kako se obračunava staž ženama po novim izmenama zakona?

Međutim, "situacija na terenu" razlikuje se od onoga što oni preporučuju. Četrdesetogodišnja Katarina Mitić iz Leskovca kaže da njena ćerka, koja je predškolac, uveliko zna da čita, piše i računa do deset.

"Ja to nisam forsirala nikada. Ima stariju braću i, gledajući njih dok obavljaju školske zadatke, počela je sama najpre da crta neke linije po papiru, a onda polako i da piše slova. Nakon toga sam primetila da, kada šetamo po gradu, čita natpise na izlozima“, objašnjava ona.

Kaže da njena ćerka nije jedina i da većina dece u vrtićkoj pripremnoj grupi zna da čita i piše. Vaspitačice, dodaje, ništa ne forsiraju, već se trude da ih isprate ukoliko pokažu interesovanje.

"Grupa je napredna. Deca gotovo da znaju sve. Niko nikoga ne forsira, ali moj utisak je, iz razgovora sa drugim roditeljima, da su deca i više nego spremna za prvi razred. Deluje mi da gotovo svi znaju da pišu, sriču tekst, ali i da računaju do deset“, navodi Mitić.

Katarinino iskustvo potvrđuju i rezultati istraživanja koje je objavio Institut za pedagoška istraživanja 2019. godine. Istraživanje pokazuje da je dve trećine učenika pre početka prvog razreda dobro usvojilo prepoznavanje slova (61,5 odsto), dok je samo 10,7 odsto moglo tečno da pročita priču.

Kada je u pitanju pisanje, istraživanje pokazuje da su deca bila uspešna u pisanju sopstvenog imena (74,3 odsto). Sa druge strane, pisanje drugih reči nije predstavljalo izazov za 37,9 odsto učenika pre polaska u školu.

Ključni su fina motorika i razvoj koncentracije

Učiteljica u Osnovnoj školi "Đura Daničić" na Voždovcu Branka Anđelković kaže za Euronews Srbija da tokom predškolskog uzrasta deca treba da savladaju veštinu fine motorike, koja je ključna za pisanje, a to između ostalog podrazumeva iscrtavanje linija i krugova.

"U tom uzrastu takođe je mnogo važnije da dete savlada veštine koncentracije, kako bi u školi moglo da izdrži 45 minuta, koliko inače traje čas, kao i veštine socijalizacije, govora i motivacije. Mi zato često na početku škole tokom časa pravimo pauze kako bismo ih postepeno prilagodili da prate nastavu. Deset minuta traje pauza, pa onda radimo nešto u vidu crtanja i pisanja, i tako u krug“, navodi ona.

Međutim, Anđelković kaže da je njeno iskustvo pokazalo da generacije sada u školu dolaze naučene da pišu slova i brojeve, a veliki broj njih zna i da napiše svoje ime.

"Za pisanje su zaduženi učitelji, ne vaspitači ili roditelji. Dešava se često da oni dođu u školu pripremljeni, ali ne na pravi način. Na primer, pišu nepravilno, tako što slovo pišu odozdo nagore. Tako je i sa brojevima. Dešavalo mi se da od 28 učenika u odeljenju njih 20 broj pet piše naopačke, kao i pojedina slova“, kaže ona.

Objašnjava da je samo učenje pisanja slova i brojeva kontrolisan proces koji podrazumeva tačno određene poteze koji moraju da se prate.

"Roditelji u strahu da im dete ne bude intelektualno dovoljno pripremljeno za školu zanemaruju stvari koje su zaista važne. Nije važno da dete čita i piše. Ono treba da zna da prepozna oblike, boje, odnose veće - manje, gore - dole. Da zna da poštuje uputstva. Da stavi svesku na sto, da prati ono što mu učitelj govori“, navodi ona.

Kako dodaje, većina dece koja nauči da piše pre polaska u školu uglavnom meša ćirilicu i latinicu, a mnogo je lakše da dete od početka nauči pravilno pisanje nego da se kasnije ispravlja pogrešno usvojeno gradivo.

Direktorka razvoja NTC sistema Marina Ilić ranije je za Euronews Srbija rekla da je pre svega važno da dete pred polazak u prvi razred bude pre svega emotivno, psihički i fizički spremno.

"Da bismo pričali o dobrim rezultatima i pravoj spremnosti za polazak dece u školu, moramo pre svega da se osvrnemo na to da li su fizički spremna i da li mogu to da iznesu na pravi način. Dete mora da zadovolji sve bazične potrebe koje ima i da bude spremno i zrelo da bi krenulo korak dalje, da bi pazilo na času, usvajalo ono što treba da savlada u prvom razredu i da mu to ne postane opterećenje“, rekla je ona.

Kaže i da je situacija poslednjih godina takva da su deca opterećena, a roditelji uplašeni pred polazak u školu.

"To ranije nije bilo tako. Roditelji svoje strahove prenose na decu. Zato poručujemo roditeljima da se osnaže, da budu sigurniji, da stanu iza svog deteta, bez obzira na male dileme koje možda imaju. Prirodno je da postoje dileme, ali je važno da budu samouvereni kako bi i deca tako krenula u školu - sa više samopouzdanja i više želje da učestvuju u svemu tome“, navodi ona.

Kako izgleda testiranje za upis u prvi razred?

Pedagog i psiholog Jelena Kenić navodi u ranijem razgovoru za Euronews Srbija da je testiranje za upis u prvi razred celovita i zahtevna procedura, koja obuhvata i razgovor u kome učestvuju roditelji i dete.

"Dolaze svi zajedno, zatim se obavi kratak razgovor sa roditeljima, dok dete nešto crta ili dobije određeni zadatak. Roditelji tada nekada skrenu pažnju na specifičnosti deteta, na primer da je kasnije progovorilo ili imalo problema sa artikulacijom. Sve to služi da se obrati pažnja na bitne razvojne segmente kada dete bude u samom testiranju“, rekla je ona.

Prema njenim rečima, nakon toga se ponovo obavlja razgovor sa roditeljima, jer je povratna informacija o zrelosti i spremnosti deteta za polazak u školu veoma važna.

Anđelković navodi da je glavni savet roditeljima da, pored čitanja i pisanja, prate svoje dete i njegove potrebe kada krene u školu.

"Najnovija istraživanja pokazuju da oko 75 odsto dece ima govorne probleme. Nekada je to bilo do pet odsto. Neki problemi jesu "kozmetički", kao što je diskretno šuštanje. Na to utiče i žvakanje hrane — to su takozvane mikser bebe, tako se razvija govorni aparat. Međutim, neki zahtevaju ozbiljniji rad sa logopedom. Druga stvar je to što deca ne znaju da ispričaju priču. To je ono na čemu naročito radimo nakon polaska u školu“, navodi ona.

"Radite na vaspitanju, čitanje i računanje se nauče"

Stručnjaci smatraju da je rad sa decom u današnjim okolnostima veliki izazov i značajno zahtevniji nego ranije. Na to utiču porodica, okruženje i tempo života. Anđelković navodi da je važno pustiti decu da im bude dosadno.

"Stalno na roditeljskim sastancima govorim da puste decu da se dosađuju. Vi ne znate šta genijalno iz toga može da proistekne“, kaže.

Kako dodaje, mobilni telefoni i internet danas su dostupniji nego ranije, ali granice moraju da postoje.

"Problem je što deca nemaju razvijene motoričke veštine. Treba da drže olovku, granu ili lutku. Ne telefon. Pričam o gruboj motorici. Dešavalo se da vidimo i decu koja ne znaju pravilno da trče. To treba da bude prirodno kretanje. U prvom razredu često deca ne znaju da vežu pertle. Ne znaju da makazama iseku pravu liniju“, kaže ona.

Ilić je naglasila da su za dobar temelj polaska u školu važne stvari o kojima deca treba da misle, da razumeju i da shvataju svoju mikrookolinu.

"Roditelji žele da se dete ne muči - naučiće u vrtiću, na nošu, na raznovrsnu ishranu, kad bude vaspitačica rekla tamo će da sluša. A u stvari treba da porodica i institucije budu usklađene. Ono što razvojno prati dete treba da se primenjuje i u porodici, i u vrtiću, sutra i u školi. Zato je važna saradnja i partnerski odnos: vaspitač, roditelj, dete; sutra učitelj, roditelj, dete, profesionalci, stručna služba. Svi zajedno kao tim pomoći ćemo detetu da se stabilno pripremi za školu i za sve te testove“, rekla je Ilić.

I Anđelković kaže da je svako dete drugačije, i svakom od njih treba drugačije i da se pristupi.

"Potpuno je u redu da dete u predškolskom uzrastu pokaže interesovanje da uči slova i da ih uči. Ali ne treba neko drugi da ga forsira. Dete ne treba sputavati. Postoji i uzročno-posledični obrazac ukoliko je, na primer, drugo dete pa prati starije. Svako dete ima svoj ritam razvoja i savladavanja stvari. Svi će savladati. Upornost, doslednost i vaspitanje su ono čime roditelji treba da se vode“, rekla je ona.

Deo obrazovanja ili luksuz za pojedince: Zašto su ekskurzije postale ozbiljan finansijski izazov?

Svaki treći osnovac probao alkohol, svaki šesti marihuanu: Stručnjaci traže hitne mere, upućena inicijativa Ministarstvu