Škola za decu oštećenog vida: Vredni učenici postaju studenti, samo im treba podrška društva

Po mnogo čemu posebna, Škola za decu oštećenog vida "Veljko Ramadanović", ima tradiciju dužu od jednog veka i nju pohađaju slepi i slabovidi od tri godine, do završetka četvorogodišnje srednje škole. Na kraju školske godine mnogi od njih će otići na studije Pravnog, Filološkog, Elektrotehničkog fakulteta i te studije, sudeći po iskustvu, uspešno će završiti.

Nastala je u kasarni Lambert u Severnoj Africi 1917. godina za potrebe srpskih vojnika koji su izgubili vid i sluh u Prvom svetskom ratu. Sasvim različita od uobičajenih škola u zemlji, od osnivanja posvećena je slepoj i slabovidoj deci, nesebično im pomažući da kada izađu iz nje postanu samostalni.  

Ovde sam, samo da izračunam od oktobra 2014. godine, znači krenuo sam u predškolsko. Najviše mi znače priredbe, ekskurzije, evo na primer juče smo baš bili na ekskurziji", kaže učenik ove škole Milan Nešković.

Školu je osnovao, upravnik i prvi nastavnik Veljko Ramadanović, filantrop i pedagog, jedini Srbin koji je poznavao pedagoški rad sa slepima i gluvonemima.

"Cilj mu je bio da obrazovanje bude na prvom mestu i kasnije i profesionalno osposobljavanje. Obuhvaćeni su bili na početku kasnije oslepela i ogluvela lica, ali se škola formirala i krenulo se kao i danas od mlađeg uzrasta", pojašnjava nam Jelena Vuković, direktor škole "Veljko Ramadanović"

Iako završavaju veoma komplikovane fakultete, kao što je ETF, naposletku kada preuzmu diplome, nemaju baš mogućnosti za zaposlenje.

"U Srbiji ima puno ljudi koji ne mogu da se zaposle zato što poslodavci imaju problem sa prilagođavanjem samog radnog prostora. Znate danas više niko nikom neće da se prilagodi ni da ustane u prevozu, a kamoli kada mu neko dođe da radi takav. Mnogo mu je lakše da uzme nekog ko je maksimalan u svom radu", dodaje Vukovićeva.

Uprkos tome, svakodnevno posvećeno radi 65 stručanjaka, sa 150 dece i ono što im je najveći problem jesu sredstva za rad. Snalaze se najviše zahvaljujući donacijama.

"Brajevi štampači su jako skupi kao i njihove održavanje i jeste potrebno njihovo redovno održavanje. Aparati ove moderne tehnologije se kreću od 5.000 evra, pa naviše", kaže Radmila Vidović, defektolog tiflolog.

Dosta pomagala izrađuju u školi.

"Imamo za predškolski uzrast brajeve šestotačke, to su ovi ovde, onda imamo Brajev bukvar, to je početnica koja je predstavljena u reljefu", kaže Vidovićeva

Obrazovanje, pomagala, osposobljavanje, sve je tu, ali kako da utičemo na društvo da prihvati one koji gledaju srcem?

"Samo lepim i finim razgovorom", kaže Miloš.

Najponosniji su na svoj bend i maštaju o velikoj karijeri kakvu su imali Rej Čarls, Stivi Vonder, Andrea Bočeli.