Slavimo Veliku Gospojinu: Nikako ne radite ove stvari i ne zaboravite da ispoštujete važan običaj

Velika Gospojina ili Uspenje Presvete Bogorodice, ili Međudnevnica, je jedan od najvećih hrišćanskih praznika.

Srpska pravoslavna crkva i ostale pravoslavne crkve koje koriste julijanski kalendar ga slave 28. avgusta, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru, kada se završava i post koji traje 14 dana.

Jedan je od pet Bogorodičinih praznika, koji su crveno slovo (veliki praznik) u crkvenom kalendaru.

Stručnjaci za UNU otkrivaju: Šta sme, a šta ne sme da se radi na 'crveno slovo'?

Poslednji je veliki praznik crkvene godine, koja počinje 1. septembra, a završava krajem avgusta.

Ovaj praznik uspomena je na smrt Bogorodice i, prema crkvenom predanju, dan kada se ona vaznela na nebesa i "predala svoj duh u ruke Spasitelja".

Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika.

Srpska pravoslavna crkva i ostale pravoslavne crkve koje koriste julijanski kalendar ga slave 28. avgusta, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru, kada se završava i post koji traje 14 dana.

Predanje kaže da je Bogorodica živela 60 godina, prema nekim izvorima 72, da je nadživela svoga sina i kao svedok mnogih slavnih događanja, nastavila njegovu misiju.

Veliki broj crkava i manastira srpske pravoslavne crkve slavi ovaj praznik kao svoju slavu.

Po celoj Srbiji se održavaju vašari i narodni sabori. Jedan sa najdužom tradicijom je u Beogradu, kod ženskog manastira u Rakovici. Velika Gospojina je slava gradova Pirota i beogradske opštine Barajevo. Po običajnom kalendaru danas se ne rade poslovi u kući i oko nje. Žene ne bi trebalo da započinju nove poslove, već samo da nastavljaju započeto.

Počinju i Međugospojinci, odnosno Međudnevnica, dani između Velike i Male Gospojine, 21. septembra. Smatraju se najboljim vremenom za branje lekovitog bilja kojim se leče se razne bolesti.

Veruje se da bilje i trave ubrane na Veliku Gospojinu imaju izuzetno lekovita svojstva. Beru se borovnice i lekovite trave, a veruje da se će one doneti zdravlje i blagostanje svima u domu.

Svi običaji za današnji dan vezuju se za vodu i bosiljak za koji se veruje da je božja biljka. Zato, prema narodnom verovanju, danas u jelo treba staviti malo bosiljka, i poslužiti ga ukućanima. Veruje se da na taj način Presveta Bogorodica štiti od zla.

Presveta Bogorodica je, prema verovanju Srba, zaštitnica bolesnih, pa su za Veliku Gospojinu u Srbiji mnogi bolesnici odvođeni na izvore lekovite vode da se umiju. Smatra se i da su jaja prikupljena u ovom periodu najkvalitetnija i dugo ostaju sveža.

Ljudi u Srbiji se masovno krste kad prođu pored crkve: Vera ili sujeverje? Evo šta kaže sveštenik