Srbija – jedina zemlja regiona koja nema Zakon o hitnoj pomoći: Ljudi umiru, ako kola ne stignu

Da li ste nekada pozvali Hitnu pomoć, a da niko nije podigao slušalicu? Da li ste okrenuli broj 194 i dobili ste odgovor da vaš slučaj nije za intervenciju?

To se desilo Dejanu Zejnuli, čija je supruga preminula jer, kako tvrdi, iz Hitne pomoći nisu reagovali. Od tada, on se uz pokret "Pravo na život – Meri" zalaže za donošenje Zakona o hitnoj pomoći koji bi pomogao da urgentna medicina bude efikasnija.

Uradio je sve što su mu rekli, ali je njegovoj supruzi počela ruka da trne i dobila je bol u grudima. U međuvremenu je dobila i gušenje, ali temperaturu nije imala. Kada su ga iz Hitne pomoći pitali da li može da se javi na telefon, odgovorio je da ne može, jer ne može da priča i ništa je neće razumeti.

Razgovor je trajao 8 minuta. U Hitnoj pomoći su se javili tek iz trećeg puta. U međuvremenu, Dejana su uputili na dežurni Dom zdravlja. Šumovi u komunikaciji i nerazumevanje su prekinuti jer je bio uporan, pa je Hitna pomoć, na kraju, izašla na teren. Neki bi rekli: prekasno.

"Ima mnogo slučajeva gde su ljudi umrli, a niko nije odgovarao. Verujte mi, jako se potresem kada pričam o tome. Mnogo dobro znam kako se ponašaju i kako se ophode, ali ono što je bitna poruka: Nisu lekari krivi!", kaže Zejnula za UNU.

Ali, ko onda jeste?

"U pitanju je prvenstveno rukovođenje Zavodom, zatim rukovođenje tim sistemom i povrh svega: pravna regulativa, koja ne postoji! Ako se utvrdi da bi pacijent preživeo, da je ekipa došla – onda može neko da odgovara. Ako je urgentno stanje, niko vam ne može garantovati da bi pacijent preživeo. To je problem zbog čega niko ne odgovara u ovoj državi", ističe naš sagovornik.

Na 1.000 stanovnika, Hitna pomoć u Beogradu interveniše 64 puta, u Kragujevcu 103, a u Nišu 100 puta. Analiza pokreta "Pravo na život – Meri" pokazuje da u prestonici lekari imaju manji broj intervencija, jer dežuraju van Zavoda – u ambulantama, u sudovima, na bazenima i u brojnim sportskim centrima. Za to je čak, kako tvrde iz pokreta, Inspekcija Ministarstva zdravlja naložila gašenje, jer je takav angažman osnovan mimo propisa.

"Država ovo ne treba da shvati kao kritiku. Dakle, potrebno je da je shvati ozbiljno i kao poziv da reaguje i da ispravi nedostatke u funkcionisanju hitne pomoći. To je ono što je u interesu građana i za šta se ove inicijative zalažu", ističež za UNU Dragoslava Barzut iz Građanskih inicijativa.

Predlog Zakona o hitnoj pomoći u rukama je narodnih poslanika od septembra 2022. godine, a Srbija je jedina zemlja u regionu koja zakonski ne reguliše oblast urgentne medicine. Pokušali smo da stupimo u kontakt sa rukovodećima u beogradskoj Hitnoj pomoći, ali na poruke i pozive UNE niko nije odgovarao.