Šta je fotografija danas: Od klasičnog snimka do digitalizacije sećanja

Nekada su  bili potrebni sati pripreme za fotografisanje, dok je danas to bukvalno jedan klik. Nekada smo ih izrađivali i čuvali, dok sada, ako ih ne sačuvamo, zauvek može nestane i nekoliko hiljada fotografija.

Ovako to izgleda kada radi profesionalac Dragan Kujundžić. Nameštanje, onda opuštanje, i smeh tokom fotografisanja. Malo drugačije izgleda kada radite sami.

Kakva je razlika između fotografije nekada i sada? Nekada se fotografisalo foto-aparatima koji su koštali koliko i jedan omanji stan, neki možda čak i više.

„Aparat Zorki 4 mog oca koji je bio fotograf, to je ovaj prvi foto-aparat i ja sam prve fotografije napravio sa ovim aparatom.  Drugi aparat, isto iz tog vremena, je Flexaret. To je dvooki aparat i tu se stavljao film od 12 snimaka“, kaže fotoreporter Dragan Kujundžić, pokazujući nam svoju zbirku.

A u odnosu na fotografisinje mobilnim telefonom danas?

„Zahtevala je mnogo veće znanje, mnogo veće zanatstvo je zahtevala tadašnja fotografija, zato što praktično film dok se ne razvije, ne znamo šta smo uradili. To je na neki način bio izazov“, objašnjava Kujundžić.

U bogatoj karijeri ovekovečio je veoma važne trenutke i prekretnice koje su se dešavale u bliskoj prošlosti.

„Bilo je ljudi koji su bili jako potkovani znanjem, što teoretskim, što praktičnim, i  pojavom digitale ovaj posao je olakšan, pojeftinio se posao jer svaki ovaj film je koštao. Taj film kada se ispuca morao je da se razvije, posle toga su se fotografije radile u mračnoj komori. Sve je to trajalo i bilo skuplje“, kaže Kujundžić i dodaje:  

„Papir se stavljao, posle se eksponirao, nakon toga išao je u dve posude, pa u razvijač, gde smo mi gledali i kontrolisali da li je ta fotografija kako treba“.

I to je samo mali deo kako se to sve radilo pre. Druga strana medalje, može se i reći drugi objektiv, izgleda ovako: prvo ulepšavanje, sređivanje i onda doslovno "školjcanje" telefonom. 

Instagram realnost nas je dovela do toga da je to danas postao posao sam za sebe.

„Vodim računa dosta zato što smatram da imam odgovornost šta sve delim i kako delim. Moje fotografije nisu nikada izazovne, moje fotografije nisu da neko može da prokomentariše nešto negativno ili da nije prikladno za ljude koji me prate“, ističe digitalna kreatorka Marta Lović.  

Ne seća se kada je poslednji put izradila klasičnu fotografiju, jer kako kaže, to više nije navika, kao što je nekada bilo.

„Meni su se mnogo lepe stvari dogodile u prethodne dve godine, udala sam se. Promenio mi se nekako život iz korena i onda smo porodično krenuli da radimo sve te fotografije. Kao jedan od novogodišnjih poklona i odluka je da imam albume koje ću da punim sa uspomenama“, objašnjava Lovrić.

Stati ispred foto-aparata profesionalca i objektiv mobilnog telefona - drastična razlika. 

U prvoj digitalizovanoj radnji u Srbiji izradili smo obe fotografije za samo četiri minuta. Razlika je očigledna. Izrađena fotografija je materijalizacija sećanja, opipljiv  trenutak koji ostaje ovekovečen za sva vremena.