'Hajmo na po jednu' - šta je šljivovica Srbima: Neodvojivi deo života na kom nam ceo svet zavidi

Rađanje, venčavanje, smrt, bilo da se raduje ili tuguje, kada se započinje posao ili dočekuju najmiliji – kod Srba se sve to radi uz šljivovicu.

Postala je neodvojivi deo naših života, pa nije slučajno što joj je UNESKO, zbog "socijalne prakse i znanja koje se odnosi na njenu pripremu i upotrebu" dodelio status nematerijalnog kulturnog nasleđa.

A kako je to piće postalo deo srpske tradicije i deo nacionalnog identiteta?

Šljiva je verovatno jedino voće koje Srbe prvo asocira na alkoholno piće koje se dobija od njega, a ne na samu biljku. Jeste da poreklo vuče iz Azije, ali se kod nas toliko odomaćila da je dobila i svoj muzej.

A tamo – od vremena kada ju je čiča pekao u zemljanom kazanu, preko onih bakarnih, pa do ovih modernih... Koliko je to Srbima bio važan deo života govori i da je 1909. godine, prvi registrovani patent u Zavodu za patente bio – kazan za spremanje rakije.

"Sa rakijom se gosti dočekivali, ispraćali, slavile slave, tugovalo, tako da je to nekako postalo malo više od klasičnog pojma pića. Sve to je postao deo folklora, neke subkulture", kaže za UNU Miroslav Kuburić, vlasnik destilerije i proizvođač rakije "Bojkovčanka".

Vremenom se proizvodnja usavršavala, tehnologija napredovala, ali se provereni recepti - nisu menjali, kažu proizvođači "Djedove rakije".

"Naš tradicionalni način pravljenja šljivovice se radi na našim tradicionalnim kazanima, gde se rakija peče na modernim uređajima. To su ove destilacione kolone", objašnjava vlasnik destilerije i proizvođač rakije 'Djedove rakije' Pavle Ćorović.

Čak i oni koji je peku u svom dvorištu hvale se da im je rakija odlična. Ipak, oni sa priznanjima mogu da kažu šta je najvažnije za dobru šljivovicu.

"Kvalitetno voće, čista i pravovremena fermentacija, kvalitetno pečenje i posle svega toga rad sa buretom i kvalitet samog bureta. Pojave se neke tercijalne arome, pojavi se nešto što samo bure, ako je dobro i kvalitetno, može da oplemeni to piće", objašnjava Ćorović.

"Sve što ne biste pojeli - nemojte ni da stavite u kominu. Sudovi treba da budu higijenski, sa visokim standardom, da budu čisti, treba da se uradi na vreme. Treba da se pažljivo komina sačuva, da se završi ta alkoholna fermentacija. I, na kraju krajeva da to stoji odgovarajuće vreme u zavisnosti od voćne vrste", ističe Kuburić.

Ono što ume da bude najskuplje u ovom procesu jeste vreme. Rakija mora da odleži i sazri, a ako se posle toliko čekanja ispostavi da se pogrešili, morate da krenete iz početka i potrošite još nekoliko godina do vrhunske šljivovice. Zato i ne čudi što su rakije u poslednje vreme po ceni prestigle druga alkoholna pića.

"Prava, kvalitetna, srpska rakija mora da bude, u cenovnom smislu, komparativna sa skupim alkoholnim pićima koje mi smatramo referentnim - viski, konjak, votka. Kada bi se uzeli to od čega se pravi viski i od čega se pravi rakija - za šta biste se pre opredelili? I koliko to košta?", pita ovaj proizvođač.

Pored šljivovice, svet je počeo da prepoznaje i kvalitet naše viljamovke, pa je tako ona ušla u top 5 najboljih žestokih pića. Proces pripremanja sličan je kao i kod šljive, ali postoje i razlike.

"Pre svega, ljudi kada prave rakiju znaju da naprave tu grešku, zato što im viljamovka dozreva napolju. Bilo bi dobro da im dozreva u kontrolisanim uslovima, da sva ta količina voća dozre ravnomerno i onda bi se tu sigurno povećao kvalitet", objašnjava Ćorović.

Svet sve više prepoznaje vrhunsku srpsku rakiju, pa nije novost da one na sajmovima odnose medalje, a potrošači je stavljaju ispred drugih, sličnih pića. Njena ponuda, ipak, i dalje premašuje tražene količine, ali sve više postaje važan srpski izvozni proizvod.