Šta je za vas poslednji dan oktobra? Večita dilema u Srbiji - maskirati se za Noć veštica ili proslaviti Svetog Luku

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave dva praznika, prvi posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Luki, drugi Svetom Petru Cetinjskom. Usvajanjem novih običaja, određeni broj ljudi 31. oktobra slavi i Noć veštica.

Šta je za vas poslednji dan oktobra?

Legende, mitovi i verovanja za Noć veštica: Zašto baš bundeve i maske?

UNA istražuje: Da li se Noć veštica protivi našoj tradiciji ili je svaki razlog za slavlje - dobar?

Istok, ili zapad? Domaće nasleđe, ili strani običaji? Ova dilema svake godine kulminaciju dobija na kraju oktobra svetskom pomamom oko proslave Noći veštica. I ovoga puta dilema: da li i Srbi treba da praznuju ono što nam dolazi sa Zapada?

"Postoji jedan sukob civilizacijski, jedan sudar, jer mi živimo u multikulturalnom svetu i tu postoji sukob nekih određenih vrednosti, ono što smo mi dobili sada proslavom 'Helloween' dok sa druge strane imamo i proslavu Svetog Luke to nije nešto iz iste tradicije i to je nama uvezeno sa strane i onda to u potpunosti nema smisla slaviti kod nas na taj način", objašnjava za UNU sveštenik u Bogorodičinoj crkvi u Zemunu Stefan Jovanović. 

Sa aspekta nauke, odnosno etnologa "Noć veštica" je komercijalni običaj koji se zahvaljujući mas-medijima promoviše u službi kapitalizma. Običaj koji se proširio po celom svetu, pa tako došao i kod nas.

"Ako govorimo o ovoj Noći veštica, ja se sećam i malo to ko pominje više, ali to je produkt medijske civilizacije iz anglosanksonskih zemalja, ne sad da bih govorio o negativnim aspektima toga, ali ovde se malo pričalo i znalo sve do nekih osamdesetih godina kada je bio popularan taj film 'Noć veštica'. Posle toga je nastala eksplozija, ne samo što se tiče filmova i nastavaka ne samo filma, nego svih tih predmeta i etenzilija, sve što je vezano za taj praznik, ako možemo da ga nazovemo praznikom", kaže za UNU etnolog Etnografskog muzeja Saša Srećković. 

Kako je objasnio, deci je to atraktivno, jer vole da se zadirukuju, maskiraju, dobijaju poklone i slatkiše.

"A mi smo opet tu da govorimo i o našoj tradiciji i tome što smatramo ispravnim, ono što je zapravo bilo i koje su vrednosti naše civilizacije, pa neka mladi sami u nekom trenutku to prosude", ističe Srećković. 

A naša tradicija je u duhu Svetog Luke kojeg danas posebno slavi lekarska profesija jer je svetac za života pacijente lečio besplatno. Pravoslavni veruju da njegove mošti imaju čudotvornu moć da izleče najteže bolesti. Naši preci su verovali da se na Lučindan vidi kakva će biti predostojeća zima. 

Ima li tu mesta za Noć veštica?

"Sveti Luka prvenstveno, tako bi trebalo, budući da je to dan kada se slavi i Sveti Petar Cetinjski služi se liturgijski u svim hramovima naše crkve i pozivamo svakako sve naše vernike na liturgiju, tako je najbolje proslaviti svetitelje. Pored toga mnogi vernici slave Svetog Luku kao krsnu slavu, što podrazumeva i slavsku proslavu. A to pre svega znači upodobiti se upodobiti se svetitelju", poručuje sveštenik Jovanović.

Sveti Luka je srpski viševekovni praznik, dok je "Noć veštica" običaj usvojen iz drugih kultura. Lična je stvar šta će ko da obeležava, ali jedno je sigurno rasprava na ovu temu vodićemo i sledeće godine, u isto vreme.
 

Ljudi u Srbiji se masovno krste kad prođu pored crkve: Vera ili sujeverje? Evo šta kaže sveštenik

Noć veštica u Srbiji: Zabava za mlade i razlog za polemiku