Stroži zakon ili bolja integracija u društvo: UNA je pitala ima li rešenja za višestruke povratnike

Žena koja je pre dva dana udarila devojčicu na pešačkom prelazu u Beogradu, prethodno je 11 puta kažnjavana za saobraćajne prekršaje. Nedelju dana pre, saslušan je muškarac zbog pokušaja krađe. On je pre toga čak 39 puta pravosnažno osuđen zbog istog krivičnog dela. Proveravali smo - šta je pravo rešenje za višestruke povratnike: stroga kaznena politika ili njihova bolja integracija u društvo?

Uhapšena žena (44) koja je kolima oborila devojčicu (15) na Voždovcu

Krivični zakonik je jasan. Pojedinac koji više puta stane pred sudijom i čeka izricanje presude ne može da očekuje blagu kaznu.

"Sudija mora da mu izrekne kaznu iznad polovine predviđene zakonom. Znači, ako je kazna od 5 do 10 godina, sudija ne sme da mu da manje od toga raspona između 5 i 10 godina. To su ozbiljne kazne i sudije paze prilično na to", reči su advokata Miloša Vukovića.

Ovakav princip kažnjavanja je u Srbiji uveden pre pet godina, a po ugledu na američki institut "tri udarca". Problem je, međutim, njegova primena.

"Raspon kazni nije loše određen, samo je kaznena politika slaba, sudije su oprezne prilikom davanja većih kazni zatvora iz raznih razloga u koje ne ulazimo, to je njihova slobodna sudijska ocena, ali upravo u tom slučaju okrivljeni odnosno naš branjenik  neće imati mogućnost da mu kazna bude ublažena", zaključuje Vuković.

Višestruki silovatelj u Novom Sadu osuđen treći put: Da li je šest i po godina zatvora prava kazna?

Inicijativom nakon ubistva devojčice Tijane Jurić, kod nas je uvedena i kazna doživotnog zatvora. Stručnjaci smatraju da je osim oštrih kazni, nužno da država više pažnje posveti integraciji osuđenika u društvo, nakon što izađu iz zatvora.

"Najveći problem je što se svaki povratnik suočava sa različitim psihološkim stanjima, počev od određenih anksioznih stanja, depresivnih stanja, to je najčešći aspekt, onda ta naučena bespomoćnost koja ih zapravo pasivira da bi se mogli adekvatno prilagoditi nekom socijalnom okruženju", kaže psihološkinja Bojana Šlajmer.

Da li država može sprečiti silovatelja da ponovi krivično delo?

Da ponovo počine krivično delo, mnogi se odlučuju upravo zbog toga što nisu uspeli da se naviknu na normalne uslove života nakon zatvora. Budući da niko ne želi da se druži sa onim ko je bio iza rešetaka, osuđenici mahom bivaju odbačeni. Ponekad čak i od članova porodice.

"Proces reintegracije i resocijalizacije kreće još u zatvorskoj ustanovi gde se kroz određeni permanentni rad sa ljudima, uključujući ih u određene programe, oni zapravo rade jedan vid adaptacije i obuka koje podrazumevaju multidimenzionalni pristup svakom pojedincu kako bi on bio što adaptilniji na nove uslove života nakon izvršenja krivične kazne", istakla je Bojana Šlajmer

Saradnjom zatvorske, zdravstvene i socijalne službe moguće je kod zatvorenika razviti individualnu i moralnu odgovornost, poručuju psiholozi. A to će ga, nezavisno od stroge ili blage kaznene politike, naterati da delo koje je učinio jednom, ne ponovi nikada više. 

Protest 'Ženske solidarnosti': Bunt protiv nasilja nad ženama i diskriminacije