Stručnjaci za UNU otkrivaju: Šta sme, a šta ne sme da se radi na 'crveno slovo'?

Crveno slovo" predstavlja susret sa Bogom i Hristom

Autor: Lena Sladojević
12.07.2024. 20:00
  • Podeli:

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Petrovdan, praznik posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu i ovim danom se završava petrovski post. Za Petrovdan se vezuju mnogi običaji koji su duboko utemeljeni u pravoslavlje, a mi smo potražili i dobili odgovore šta sme, a šta ne sme da se radi na "crveno slovo".

Petrovdan je jedan od 15 najvećih hrišćanskih praznika, slava pekara i ribara, ali i slava mnogobrojnih porodica. Česti su i vašari na današnji dan, a za ovaj praznik se vezuju mnoga verovanja i običaji.

"To je veliki praznik, u toku leta jedan od najvećih praznika, koje praznujemo, post sa kojim se pripremamo za ovaj praznik, ali rekao bih na pravom mestu, činjenica da ispovedamo to neko crkveno jedinstvo. Petar i Pavle nisu na isti način prišli Hristu. Petar je pripadao dvanaestorici najbližih gospodnjih učenika, a apostol Pavle je prvenstvno gonio hrišćane", kaže za UNU sveštenik Stefan Jovanović.

Apostoli Petar i Pavle bili su prvi propovednici hrišćanstva i najbliži učenici Isusa Hrista. Otuda i praznovanje Petrovdan. "Crveno slovo" predstavlja susret sa Bogom i Hristom i, kako  objašnjava sveštenik Stefan Jovanović, paroh u Bogorodičinoj crkvi, ne može se banalizovati tako da smo bezgrešni zato što nismo uključili veš mašinu.

"Taj dan, to je dan Gospodnji, kao što se na mnogo jezika kaže, to je nedelja, "nedelanje", poenta je da je to dan Gospodnji. Dan proslave carstva Božjeg. To je dan kada se sabiramo u crkvi, kada se sabiramo na liturgiji, i onda kada prisustvujemo, ostatak dana posvećujemo brizi za bližnje", dodaje Jovanović.

Iz tog razloga nekada se ništa nije radilo na "crveno slovo", objašnjavaju etnolozi, jer su poslovi pranja veša ili drugi, bili daleko više obimniji.

"Kod nas je sveprisutno da li treba uključiti mašinu na "crveno slovo" ili ne što se mnogi pitaju, a mi moramo da razmislimo i shvatimo kako je taj život izgledao pre 60, 70 godina. Tada se nije pralo svaki dan, bilo je jako malo garderobe, pa kad se nakupi onda se opere", kaže etnolog - antropolog Aleksandar Repedžić.

Nekada je narod ujutro na ovaj dan stoku prskao vodom da bi bila zdrava, a čobani su pleli vence i stavljali ih stoci na rogove. Većina žena na današnji dan pravi kolače od jabuke petrovače. U nekim krajevima Srbije, deca i danas idu sa zapaljenim lilama od kuće do kuće i dobijaju darove od domaćina. 

  • Podeli:

Ostavite Vaš komentar:

NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.

Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.

Komentari ()