Šumski požari se lako šire, a teško gase: Nadležni za UNU govore kako da izbegnete moguću tragediju

U šumama širom Balkana bukte požari. Od jutros je najkritičnije u Crnoj Gori. U Reževićima, blizu Petrovca na moru, vatra je stigla i do kuća. Ni u Srbiji nije mirno. Trenutno bukte dva požara u okolini Bora, a prethodnih dana vatra je zahvatila Divčibare i Goliju iznad manastira Gradac. Prema zvaničnim podacima, ove godine bilo je 60 odsto više požara na otvorenom prostoru u poređenju sa istim periodom prošle godine. 

Vatrena stihija na Balkanu: Šumski požari zahvatili region posle višenedeljnih visokih temperatura

Jedan opušak cigarete dovoljan je okidač da se upali rastinje, upozoravaju vatrogasci. Iako, kažu, može da se dogodi da šuma počne da gori sama usled visokih temperatura ili udara groma, za požar u prirodi, u najvećem broju slučajeva, odgovorni su ljudi.

"Oni često, da kažemo, prave neku hranu u šumi, u šumskim nekim kompleksima, i onda postoji mogućnost da se pojavi požar. Tako da bi trebalo to da rade na obezbeđenim i obeleženim mestima, i da se udalje tek kada se uvere da je ta vatra gde su pravili svoju hranu - ugašena", ističe Saša Jeršić, Uprava za vatrogasno-spasilačke jedinice MUP.

 Praksa pokazuje da požare u šumama, građani ne izazivaju uvek namerno, već to vrlo često čine iz nehata.

"Za nepoštovanje kaznenih odredbi koje nalažu da je zabranjeno paljenje trave i niskog rastinja na otvorenom, takođe, strnjinih useva i biljnih ostataka i smeća na otvorenom, i da je zabranjeno loženje vatre u šumskom kompleksu 200 metara od ruba šume, predviđene novčane kazne su od 300.000 do milion dinara za pravna lica, odnosno 10.000 do 50.000 za fizička lica", navodi Jeršić.

Besne požari tokom toplotnog talasa: UNA pitala vatrogasce kako da zaštitimo svoj i tuđe živote

Priroda ima mnoštvo ćudi koje ne treba izazivati, opominju spasioci, jer uvek postoji rizik da se i sami građani nađu u opasnosti, posebno ako požar počne da se širi velikom brzinom.  

"U slučaju da nalete na šumski požar, i ne mogu da nađu put nazad kuda su i došli, mogu nas kontaktirati, da ih mi posavetujemo za pravac kretanja sledeći. Oni nama pošalji lokaciju, mi njih usmerimo na neku sledeću najbližu stazu kojom može da se vrate na bezbedno ili do nekog puta", rekao je Aleksa Gluščević iz Gorske služba spasavanja Srbije.

Požara sve više, čovek je glavni uzrok: UNA je pitala šta ljudi da preduzmu da ne dođe do tragedija

 Najbolje od svega je da uopšte ne dođete u situaciju da vam vatra prepreči put.

"Da se dobro raspitaju o terenu na koji idu, generalno, da li su tamo šumski požari ili ne, da li je to podneblje pogodno odnosno da li su se već dešavali požari, da li mogu da buknu u međuvremenu, ako recimo idu na kampovanje - da li su u bezbednoj zoni ili ne", zaključio je Gluščević.

Šumski požari se lako šire, a teško gase, naglašavaju naši sagovornici, s obzirom na to da gašenje neretko otežavaju nepovoljni vremenski uslovi i teško pristupačni tereni u koje, ako postoji i najmanji rizik od izbijanja požara, ne bi trebalo zalaziti jer vatra guta sve pred sobom. 

Vidović: U prethodnih mesec dana 1.245 požara na otvorenom prostoru