Svoj stan na Kalemegdanu pisac daje studentima potpuno besplatno

U ovo vreme velikih poskupljenja stanova i namirnica, on se odlučio na solidarnost i da svoj prostor na Kalemegdanu ponudi redovnom studentu poptuno besplatno. Potencijalni student neće morati ni troškove da plaća.

A to je samo mali deo dobročinstva koje je do sada književnik Stefan Simić uradio.

Kada smo videli status na društvenoj mreži Fejsbuk da neko želi da ponudi stan u Beogradu na korišćenje studentima – potpuno besplatno, znali smo da moramo da ga pronađemo.

Iako nas je prvo odbio, jer kako kaže, ne voli da promoviše svoja dobra dela, uz malo toplih reči ipak je pristao na susret.

"Moja inicijativa da svako ko je u mogućnosti da pomogne studentima da im ustupi svoj životni prostor, odnosno sobu ili dve. Dugo se bavim pisanjem, odnosno umetnošću i obišao sam ceo region. Spavao sam kod raznih ljudi i nikada u životu mi niko nije naplatio", kaže Simić za UNU.

Za samo nekoliko sati javilo se više stotina studenata. Zato se i odlučio da njegov stan bude na usluzi većem broju akademaca.

"Ja ću pokušati to da napravim tako, da to ne bude samo jednoj osobi na 
usluzi, nego da to bude na bazi hostela gde oni neće ništa plaćati. Kada imaju ispite ili kada dolaze u Beograd da mogu to da im omogućim. Mislim da nije pošteno da samo dve osobe dobiju prostor na godinu dana, nego da se napravi neka varijanta koja će svima da odgovora", ističe on.

Na ovaj čin solidarnosti se odlučio kako kaže jer i sam kada je bio student pomogli su mu mnogi, između ostalog i legenda naše košarke Duci Simonović.

"Mi smo se samo jednom videli, dopisivali smo se preko interneta. Kada sam došao u Beograd, mene moji nisu finansirali, došao sam bez dinara u džepu. I ja sam ga zamolio samo jednu noć da prespavam jer nisam imao gde. On je meni tog jutra, sutradan rekao da ostanem do kraja godine. Mene je to toliko dirnulo, toliko ganulo. Posle Ducija sam upoznao njegovog komšiju Igora kod kojeg sam živeo besplatno dve godine", priča Simić.

Kada ga je život šibao, spas je pronalazio u pisanju. Piše već 12 godina, a njegovi naslovi "Generacije koje rastu bez poezije" i "Odjeci ljudskog", kao i mnogi drugi, osvojili su publiku širom regiona.

"Nastojim da kroz pisanje i da kroz tekstove oslobodim ljude, imam i svoj teatar iskrenosti. I to je jedna otvorena forma gde ja putem svojih tekstova i muzike, nastojim da pokrenem u ljudima sve ono što fali danas. Malo su danas depresivna, anksiozna vremena. toliko je toga, toliko sadržaja gde je jako teško da nešto iskreno, istinski izađe."

Pitali smo ga gde je spas kada nam se čini da ništa ne valja?

"Čovek kad je tužan može da se okrene nekim opijatima, nekoj destrukciji. Međutim, tu ogromnu energiju koju imam, ja sam okretao ili ka sportu ili ka pisanju. Ja sam kroz svoje tekstove dao neko lično 
ogledalo preko kojeg su se prepoznavali ljudi", ističe Simić.

Kao u njegovoj knjizi "Povratak čoveku", apeluje na one koji imaju prazne stanove, da se u ova teška vremena odluče na čin dobrote i isto kao on da ponude mladim studentima potpuno besplatno mesto boravka tokom studija. Kako kaže, domovi su prepuni, stanovi preskupi, a dobra dela spasavaju nečije sudbine.