"Te večeri psi su odjednom utihnuli": Svedok NATO agresije za UNU opisao trenutak kada je pala prva bomba

Dvadeset sedam godina prošlo je od NATO agresije, ali mnogi još nose ožiljke iz tog perioda. Podzemni vojni kompleks Vojske Jugoslavije nalazio se na Straževici, zbog čega je to brdo bila prioritetna meta u Beogradu. Prva bomba, 24. marta 1999. pala je u neposrednoj blizini mesta na kom je radio Saša Kantar. Od tog trenutka, on živi sa oštećenim sluhom. 

Te prve večeri NATO agresije, Saša je bio na dužnosti. Kao rezervista, radio je kao čuvar vojnog kompeksa na vrhu Straževice. Njegova kuća bila je postavljena pored radarske antene koja je i kasnije više puta bila meta. Sećajući se trenutka kada je pala prva bomba, Saša kaže da ga je spaslo to što se na vreme bacio na pod. Osetio je da se nešto čudno dešava po tome što se, inače uobičajen, lavež pasa u tom momentu - nije čuo.

"Sve je gorelo, zemlja se tresla": Meštani Straževice i danas pamte noć kada je pala prva NATO bomba

Kasetno bombardovanje Niša - 27 godina kasnije: Miloje Ilić za UNU o danu kada je izgubio trudnu ćerku Ljiljanu

"Nisam video ništa oko sebe koliko je sve bilo žuto i jako. Ne znam da li od eksplozije ili nečeg drugog, ali meni je delovalo kao večnost, iako je možda trajalo svega nekoliko sekundi", počeo je Saša za UNU.

Strah i panika naterali su ga da, nekoliko trenutaka posle eksplozije, izađe iz kuće. Prvo je, kaže, proverio da li su ostali živi. Tek kada je video svoje oficire kako mu prilaze, shvatio je da je ranjen.

"Rekao sam da imam osećaj kao da mi nešto curi niz leđa. Kada sam skinuo uniformu, videli su da imam ranu na levom ramenu. Kasnije su na VMA primetili i da imam oštećenje sluha jer sam mnogo glasno pričao", nastavio je sagovornik svoju ispovest.

Tako je i danas, iako se s vremenom stanje popravljalo. Zbog onoga što je preživeo pre 27 godina, Saša se i dalje ponekad bori sa anksioznim mislima i osećajem da ga neko ugrožava. Ipak, trudi se da vodi normalan život.

"U nekim situacijama slabije čujem, ali u ovim današnjim okolnostima, je ok... Ja sam uvek bio pozitivan, kod mene je časa uvek bila polu puna, nikad polu prazna, šta god da gledam, ima jedna stara poslovica koja kaže - ako ti Bog zatvori jedna vrata otvoriće ti druga vrata i uvek gledam pozitivno - kad se nešto loše desi, desiće se nakon toga nešto pozitivno i uvek tako gledam na sve stvari jer od kukanja nema vajde", poručio je on.

Nakon ranjavanja, Saša je napustio službu u vojsci. Iako do tada sebe nije mogao ni da zamisli negde drugde, nakon NATO agresije počeo je da radi u trgovini. Zbog toga će to veče, 24. marta 1999-te, pamtiti kao trenutak koji mu je zauvek promenio život. 

Dan kada je F-16 pao na Cer: Pre 27 godina 3. divizion oborio ponos Amerike, završio u šumama Nakučana

Heroj koji nije zaboravljen: Budimir Komarica za UNU o ocu kojeg nije upoznao zbog NATO bombi