"U prikolici nas je bilo 26, poneli smo samo ćebe i malo slanine": Deca Oluje o užasu kroz koji su prošla

Tri decenije je prošlo od egzodusa srpskog naroda iz nekadašnje Republike Srpske Krajine u hrvatskoj akciji "Oluja".

Dragana Ljuna samo je jedna od onih čije se detinjstvo Olujom naglo prekinulo, a ona je svoju priču podelila na Kuriru.

U Sremskim Karlovcima obeležen Dan sećanja na stradale i prognane u "Oluji"

Srpsko narodno veće održalo u Hrvatskoj komemoraciju povodom 30. godišnjice 'Oluje'

"Ja sam rođena u oblasti Bukovica kod Knina. Oko dva ili tri sata posle ponoći došao je čovek koji nam je rekao da treba da se brzo spakujemo i krenemo. Nije bilo vremena za pakovanje, sa jedne strane nismo verovali da odlazimo na duži preiod, a nije bilo ni mesta da se nešto pakuje jer je bilo dosta dece, a malo ljudi na raspolaganju da bi se deca i penzioneri izveli iz sela. U traktorskoj prikolici u kojoj sam se ja našla bilo je 13 dece, beba od 16 meseci, a skoro nas 26 je bilo u toj prikolici. Nije bilo mesta za stvari", kaže Ljuna.

Ona je objasnila da je jedino što su poneli bilo ćebe koje je majka ponela kako bi ih pokrila, i jedna šerpa sa hlebom i malo slanine.

"Ta bol se iznova rađa i shvatimo da nikada nije ni prošla, da živimo sa njom i možda nas je samo ojačala. Put je trajao 13 punih dana. Bol, neverica, neizvesnost, plač, suze. Ne posotji adekvatna reč da se opiše kolika je bol kada shvatite da sve gubimo u toj jednoj noći, ceo svoj život i sve što je neko vekovima stvarao. Prekida se sve, detinjstvo, život. Ljudi koji su ostali jer su verovali da starima i nemoćnima neće niko ništa jer oni ne mogu nikome ništa nauditi jer su ostali na svom ognjištu i pragu, desilose da im presude tako starima samo zato što su Srbi i ostali su", kaže ona.

Ljuna dodaje da nikako ne sme da se dogodi zaborav, pa da nastavimo da govorimo o ovome kako se nikome ne bi ponovilo.

"Samim ponavljanjem mi dajemo na značaju svojim ognjištima, korenima i precima", kaže Ljuna.

Eva Adžić, izbeglica iz Hrvatske, ispričala je svoje iskustvo.

"Ja sam i raseljeno i prognano lice. Bila sam u Kosovu Polju do 2004. godine kada sam se iselila. Ja 20 godina živim u kolektivnom centru u Leposaviću. Čekala sam 30 godina ovu jednu sobu i jedno kupatilo, a sada na kraju ne mogu da dobijem ni to", kaže ona.

"Postoje dva pogleda na istinu, ali istina je jedna i objektivna"

Na ovu temu govorili su i Dragoljub Bosnic, geopolitički i vojni analitičar informativne agencije BRICS-a, kao i Aleksa Grubišić, Centar za društvenu stabilnost.

"Niko nije uspeo da za nekoliko dana očisti trećinu teritorije, Tuđman jeste": Marković o godišnjici Oluje

"Postoje dva pogleda na istinu, ali istina je jedna i objektivna. Slika je iskrivljena sa hrvatske strane, način na koji oni posmatraju čitavu Oluju i rat koji nazivaju domovinski je iskrivljen. Sa druge strane, mi vidimo našu sliku koja je tragična i koja je dovela do toga da Srba nema u Hrvatskoj više", kaže Grubišić.

Grubešić kaže da se stalno govori kako se vraćamo u prošlost ovakvim temama, ali on veruje da je način na koji mi obeležavamo Oluju zapravo naša kultura pamćenja i sećanja kako bi u budućnosti predupreli ovakve tragedije.

"Mi ne pokušavamo da stvaramo trajni sukob, suprotno. Teme koje su kod nas glavne je kako Srbija treba da izgleda u budućnosti. Sa druge strane, nažalost, Hrvatska koja je u EU se sve više vraća u prošlost što vodi otvorenom šovinizmu. Videli smo to na Tompsonovom koncertu koji je posetilo 500 hiljada ljudi", kaže Grubešić.

Grubešić kaže da su Hrvati od Oluje stvorili sebi pobednički mit koji izvan ovoga nemaju, jer dok Srbi mogu govoriti o Prvom i Drugom svetskom ratu ili o Kosovskom boju, oni stvaraju takvu sliku o Oluji.

"Moji su preživeli, ali mnogi nisu"

Dragoljub Bosnić je imao samo tri godine kada se dogodila Oluja, pa kaže da iako su sečanja zamagljena, on se seća kada je otac spakovao njega, brata i trudnu majku u prikolicu, a on ostao.

"Mnogi očevi su ostali. Moj se na svu sreću vratio i uspeo da preživi, ali mnogi nisu. Bitno je da negujemo kulturu sećanja jer taj čin se nije ticao samo našeg naroda tamo. Ti Hrvati su govorili o tome da bi došli do Beograda da im NATO to dopusti. Oni koji su hteli da se reše nas bi vrlo rado to uradili u Republici Srpskoj ili nekim delovima Srbije", kaže Bosnić.

Joanikije: Jasenovac je zbirno ime za genocid nad srpskim i ostalim narodima

Bosnić objašnjava da ovo pogađa sve nas, bez obzira na to gde se nalazimo, pa dodaje:

"Hrvati su bili prevedeni na stranu pobednika od strane Srba koje su ubijali. Onda su ušli u taj neki demokratski svet koji im je vrsta paravana za sve što su radili", smatra Bosnić.

On dodaje da naši susedi svoj nacionalni mit i ideju gradi na porazu Srbije, pa kaže da ovo nije pobeda Hrvatske, već demokratskog sveta koji im je ovakve akcije omogućio.

Linta: Zaboravljen je genocid nad 7.000 Srba na Mehinom stanju i u Velikoj Kladuši

Dve izraelske grupe za ljudska prava optužile Izrael za 'genocid u Gazi'