U senci Hirošime: Da li nuklearno oružje danas donosi više bezbednosti ili opasnosti?

Čak i sa distance od skoro osam decenija, atomske bombe bačene na Hirošimu i, tri dana kasnije, na Nagasaki i dalje opominju. Jasno je da odluke i namene atomskog oružja ne određuju naučnici, ali je isto tako jasno i da ih oni prave.

Zato nas je interesovalo kako struka sagledava ove događaje. Pitali smo naučnike: Da li nuklearno oružje donosi više bezbednosti ili više opasnosti?

"I kao naučnik i kao čovek, ja mislim da čovek ne može da se ne zgrozi pred činjenicom da je u jako kratkom vremenskom periodu nastradalo na stotine hiljada ljudi. Oko 40 odsto populacije i jednog i drugog grada je nastradalo u jako kratkom vremenskom razmaku", ističe redovni profesor na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu Marija Dimitrijević Ćirić.

Ona podseća i da su bombe bačene, iako je rat bio priveden kraju.

"Znate, naravno, da orginalne mete nisu bile Hirošima i Nagasaki, nego Minhen i Berlin, ali da je to onda promenjeno jer je Nemačka kapitulirala. Onda se tražilo rešenje, kada su već bombe bile napravljene, gde će se baciti", kaže profesorka za UNU.

I dalje, međutim, postoje velike dileme da li je ovakvo oružje ikada trebalo da bude napravljeno.

"Činjenica je, da nije došlo do otkrivanja takve vrste atomskog oružja, istog takvog oružja od strane Sovjeta, svet bi potpuno drugačije izgledao i verovatno nam se ne bi svideo. To što dve sile koje umeju da kontrolišu te stvari, imaju takvo oružje je, u suštini, na neki, način garancija ravnoteže", objašnjava naučni savetnik u penziji profesor dr Bojan Radak.

A na pitanje da li je moguće zamisliti svet bez atomskog naoružanja, istaknuti naučnik za UNU odgovara:

"Ne, ne, to je sigurno. To je kao kada bi sada nedavno bio otkriven nož koji možete da koristite za seckanje peršuna, a možete da ga koristite i za ubistvo. Nož, kao i nuklearna energija, može da se iskoristi višestruko. Ja realno mislim da jedini spas za klimu i ovo sve što se dešava jeste – nuklearna energija. U mirnodopske svrhe, naravno!"

A dok do toga ne dođe, mi atomsku energiju uglavnom znamo po lošem.

"Da li je to zloupotreba nauke ili nije, kakav je bio 'majndset' ljudi koji su radili na tome... Može da se pogleda film 'Openhajmer', ima dosta literature o tome, ima i starijih knjiga, tako da ljudi mogu da pokušaju da razumeju. Možemo samo da se nadamo da se to neće više nikada ponoviti!", zaključuje profesorka Dimitrijević Ćirić.