U Srbiji ima oko 570 radioaktivnih gromobrana: Koliko su opasni po zdravlje stanovništva?

Sa graničnog prelaza Bezdan u ponedaljak je stigla nesvakidašnja vest. Na izlazu iz Srbije u Hrvatsku došlo je do pokušaja šverca radioaktivnog gromobrana, zbog čega su uhapšena tri hrvatska državljanina.

Inače, reč je o gromobranima čija je ugradnja već decenijama zabranjena, pa se zato postavlja pitanje da li su oni opasni po zdravlje stanovništva i, ako jesu i dalje nalaze na krovovima zgrada, ko bi trebalo da ih ukloni.

Radioaktivni gromobrani su predstavljali veoma efikasno sredstvo za odbranu od elementarnih nepogoda, ali su se vremenom pokazali kao potencijalna opasnost po životnu sredinu i zdravlje građan, u slučaju da padnu ili ako ih demontiraju neovlašćena lica. Zbog toga su 1981. godine oni zvanično zabranjeni i njihovo uklanjanje je naloženo.

"Zakonom je predviđeno da se u sledećih pet godina oni demontiraju. Međutim, bilo je toliko tih radioaktivnih gromobrana da oni do dan danas nisu sklonjeni svi. Oni su uglavnom bili postavljeni po tim velikim objektima, fabrikama, postrojenjima, jer su imali jako veliki poluprečnik, tako da se i dan danas radiokativni gromobrani demontiraju i skladište. Naravno, u institucije koje su za to nadležne", kaže za UNU Nikola Stevanović, iz beogradske firme Franklin, koja se bavi gromobranskim zaštitom.

Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije procenjuje da se na teritoriji Srbije nalazi oko 570 radioaktivnih gromobrana.

Radioaktivni gromobrani ne predstavljaju opasnost po životnu sredinu ako su pravilno postavljeni. U slučaju da se radioaktivni gromobran ne nalazi na predviđenom mestu, on može predstavljati potencijalnu opasnost po lica koja su u neposrednom kontaktu  i po životnu sredinu usled direktnog izlaganja zračenju i potencijalne kontaminacije u slučaju fizičkog oštećenja, saopštio je Direktorat.

Pokušaj šverca glave gromobrana izazvao je vanrednu situaciju na graničnom prelazu, jer se senzori aktiviraju samo na natprosečno visoke vrednosti zračenja. Glava gromobrana je opasna onoliko koliko je osoba bila u kontaktu sa njom i koliku dozu zračenja je primila.

"Ovde je bilo opasnosti samo za onoga ko je prenosio radioaktivni gromobran u prtljažniku, a koliku je dozu primio ne možemo da znamo, pošto on nije nosio bilo kakvu vrstu dozimetra sa sobom. Nakon obavljenih medicinskih analiza, gde će se raditi mikronukleus generacije, možemo da ustanovimo da li je došlo do prekida DNK lanca. Ali ne i o samom uzročniku, jer se mogu imati medicinske posledice i od drugih sinergetskih faktora", objašnjava pomoćnik direktora za radijaciju i nuklearnu sigurnost i bezbednost Instituta "Vinča" doktor Slavko Dimović.

Iz JP Nuklearni objekti Srbije su potvrdili da je radioaktivni predmet smešten po propisanoj proceduri i da nije opasan ni za ljude ni za okolinu. Koje su bile prave namere krijumčara radioaktivnog gromobrana pokazaće istraga, a za sada nije poznato ni da li su šverceri bili svesni zračenja koja je širio metalni vrh gromobranskog "koplja".