Učestalo iskakanje vozova iz šina: Glavni razlog – zastarela infrastruktura

Čak 194 teretna vagona iskočila su iz koloseka na prugama u Srbiji od početka 2020. godine do danas. Dvadesetšest kompozicija prevozilo je opasne materije, a prilikom iskakanja kod Pirota stradale su dve osobe. Dok se čekaju izveštaji inspektora, stručnjaci nagoveštavaju da je krucijalni problem zastarela infrastruktura železnice, jer neki njeni delovi datiraju još iz 19. veka.

Akcidenti na pruzi nastaju kao posledica oštećenja na infrastrukturi, ukoliko ima kvarova na vozovima ili zbog nepoštovanja propisa i neregularne brzine. Iz predostrožnosti, na pojedinim deonicama voz se kreće 10 ili 20 kilometara na čas, iako je novije proizvodnje i može da ide daleko brže.

"Što se tiče teretnog saobraćaja, standardizovane brzine su do 120 km/h, s tim što postoje pruge koje trpe i veće brzine. To su drugačija vozna sredstva koja se koriste sa tim brzinama. U našem voznom parku dosta voznih sredstava su u tom 'SS' režimu, koji je do 120 km/h. A što se to ne koristi - praktično je loša infrastruktura", kaže za UNU Slavoljub Jevtić iz Nacionalne asocijacija špediterskih društava i agenata "Transport i logistika".

Iz Železnica Srbije navode da su nesreće zapravo posledica neulaganja u infrastrukturu. Srpskim prugama se godišnje kreće oko 5.500 vozova koji prevoze opasne materije, što čini 10 odsto železničkog saobraćaja kroz našu zemlju.

"Decenijama je železnica bila zaboravljena, zapostavljena i gotovo pred gašenjem kao saobraćajni sistem. Teško je utvrditi šta je najčešći razlog iskliznuća. Svaka situacija se razlikuje, najčešće je sadejstvo više faktora. Prevoz opasnih materija postoji gotovo na svim prugama. Prevoze se i kroz Beograd, ali uz posebne protokole u očuvanju bezbednosti – noću, kada nema putnika i postoje određene mere pregleda tereta", navodi Nenad Stanisavljević iz pres službe preduzeća Infrastruktura železnice Srbije.

I dalje se čeka odgovornost za iskliznuće u Pirotu, Subotici i Zaječaru. Možda zbog broja akcidenata, a možda i zbog fokusa javnosti na ovu temu, pitanje koje se često postavlja je: Koje su kritične tačke?

"Najgora infrastruktura je na najprometnijim prugama. Zato što je frekvencija velika, dolazi do oštećenja. Praktično, gornji stroj mora da se popravlja. Moraju da se kontrolišu šine i veze. Zavisno od vremena ili obima saobraćaja, to jest tereta koji prelazi. U principu, mislim da tu treba pomoći Infrastrukturi Železnica Srbije, da se to dovede u redovno stanje", smatra Jevtić.

Redovnom stanju ćemo biti bliže ako se obistine planovi za ulaganja u železnice. Za održavanje pruga ove godine izdvojeno je 6,5 milijardi dinara, pa će možda zahvaljujući tome sumorna statistika iskliznuća vagona biti bolja.