Ujedinjeni u bolu: Roditelji nastradale dece traže hitne izmene Zakona o saobraćaju i veće kazne

Nikolina, Melisa, Maksim, David, Bogdan, Maja, Nađa, Ernad... i tako bismo u nedogled mogli da nabrajamo decu pešake koji su nastradali na pešačkom prelazu ili trotoaru. Počinioci ili nisu osuđeni, ili su dobili nanogicu, ili kaznu od samo  nekoliko godina zatvora.

Roditelji ujedinjeni u bolu, nezadovoljni kaznenom politikom, traže hitnu izmenu Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i Krivičnog zakona. Velika Britanija i skandinavske zemlje su, baš zbog bahatih vozača, drastično pooštrile kazne pa sada beleže znatno manji broj stradalih pešaka i biciklista. Da li je tako nešto moguće u Srbiji?

Vinovnici smrti dece koja su stradala na pešačkom prelazu ili trotoaru bili su bahati i nesavesni vozači, koji su vozilom upravljali pod dejstvom alkohola, neprilagođenom brzinom ili sa probnim dozvolama. Neki su pobegli sa mesta nesreće, drugi nisu procesuirani, a mnogima su pak izrečene sramno niske kazne. Šta zakon predviđa u ovakvim okolnostima?

"Kada govorimo o ovim najtežim posledicama, to bi bilo delo iz člana 297. krivičnog zakonika. To delo predviđa, u odnosu na situaciju kada posledica nastane smrtni ishod, kaznu zatvora od dve do 12 godina. To je neki raspon koji zakon konrektno predviđa. Međutim, sud se u slučaju, prilikom odlučivanja koju će konkretno sankciju izreći, vodi i rukovodi različitim okolnostima slučaja", objašnjava za UNU advokat Novelja Baković.

U praksi, dodaje on, kazne koje se izriču su bliže minimumu – nego maksimumu.

"Sama suština, posebno kod ovih krivičnih dela, leži u prevenciji i u daljoj razradi odredbi bezbednosti saobraćaja na putevima. Tu se primećuje jedna tendencija koja se sastoji u tome da su vrlo često lica koja bivaju posle učinioci najtežih dela, već ranije imali teške saobraćajne prekršaje", ističe sagovornik UNE.

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji svakog drugog dana strada jedan pešak, dok je godišnje više od 2.900 povređenih. Ono za šta se zalažu roditelji stradale dece, već se sprovodi u mnogim drugim zemljama.

"Države sa anglosanskonskim pravnim sistemom nemaju posebno krivično delo protiv bezbednosti saobraćaja, kao što je to u kontinentalnim državama gde pripada Srbija. To se kod njih tretira kao ubistvo, ali na određen način. Može biti ubistvo iz nehata ili sa umišljajem. Ukoliko je vozač pod dejstvom alkohola, ukoliko je vožnja nasilnička, bezobzirna vožnja i slično... u takvim ekstremnim slučajevima, kao i za svako teško ubistvo, može se izreći čak i doživotna kazna", kaže za UNU predsednik Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović.

Roditelji stradale dece kažu da ne mogu da vrate svoju decu, a ni da se već osuđenim počiniocima ne može ponovo suditi. Ujedinjeni se nadaju izmenama zakona – samo zato da bi se zaštitila druga deca i pešaci.