UNA analiza: Kako građani podnose prelazak na zimsko računanje vremena

Sve je počelo kao šala pre skoro dva veka kada je 75-godišnji Benjamin Franklin dao predlog da se pomeri sat kako bi se uštedele sveće i ulja za svetiljke. 

Iako je tada predlog pao u zaborav, posle sto godina dva naučnika predložila su sezonsko pomeranje sata kako bi se uštedelo na rasveti. Međutim iako je od tada ljudska civilizacija napredovala, pomeranje časovnika sa letnjeg na zimsko vreme i obrnuto i dalje traje. 

Kako građani podnose prelazak na zimsko računanje vremena i obrnuto?

„Zamislite ljude koji uzimaju terapiju kao sto su npr. lekovi, moraju precizno da ih uzimaju, oni na  neki način ovde bivaju poremećeni. S druge strane poljoprivreda, pre svega stočarstvo, kravu ili  kozu ne zanima stanje na časovniku, ona će se rukovoditi nekim svojim unutrašnjim časovnikom“, kaže za UNU populizator astronomije Branko Zvezdar Simonović. 

I upravo taj unutrašnji časovnik svakog od nas je drugačiji i on utiče na samu toleranciju stresa.

„Mislim da je najbolje da ljudi pre svega imaju svest o tome kako nastaje promena vremena, odnosno kako se ona odražava na svetli deo obdanice i da u sladu sa tim procene šta im odgovara“, objašnjava Simonović. 

Zimsko i letnje računanje vremena stiglo je u Jugoslaviju 1983. godine i od tada pomeramo dva puta godišnje časovnik.  Iako se u EU 2018. godine pojavila inicijativa da se sa tom praksom prestane, zbog kovida, ta inicijativa i dalje stoji. Pa tako i dalje u Srbiji, većem delu Evrope, ali i severnoj Americi dva puta godišnje menjamo vreme. 

Zimsko računanje vremena traje do poslednjeg vikenda u martu.