UNA analiza: Zašto mladi sve kasnije napuštaju roditeljski dom?

Od roditelja se najkasnije odvajaju Portugalci i Hrvati.

Autor: Bojana Petrušijević
07.09.2023. 20:13
  • Podeli:

Mladi u Srbiji i gotovo u svim zemljama regiona, iz roditeljskog doma odlaze tek kada prevale tridesetu godinu. Osamostaljivanje je teže, ne samo zato što oni u porodici vide sigurnu luku, već i zbog malih primanja, nesigurnih ugovora i loše situacije na tržištu nekretnina.

Mladi u Srbiji roditeljsku kuću napuštaju u ranim tridesetim, a u Švedskoj sa 19 godina.Mladi u Srbiji navode kao ključan razlog za kasno osamostaljivanje nedostatak novca.

„Mislim da je u pitanju finansijska situacija. Ne možemo da se osamostalimo na vreme. Ja sam dobio posao, radim, ali sa tim parama ne mogu. Pogotovo što sam zaposlen na određeno, potpisujem ugovor na godinu dana što znači da ne mogu da podignem kredit niti bilo šta, da kupim sebi stan“, objašnjava Nikola Jandrić.

„Moji roditelji su klasični balkanski roditelji. Ne očekuju od mene da se iselim, pre nego što budem sposobna za to. Možda kad nađem posao, završim fakultet. Nađem posao za koji sam dobro plaćena i onda mogu to da priuštim“, kaže studentkinja Nikoleta Jovanović.

I ovo je najčešća zamisao mladih ljudi. Prema podacima EUROSTATA, situacija nije znatno bolja ni u Evropskoj uniji.

Od roditelja se najkasnije odvajaju Portugalci i Hrvati. To čine posle 33., a Slovaci, Grci i Bugari posle 30. godine. Statistika iseljenja iz porodičnog doma najbolja je u Skandinaviji. Šveđani, Finci i Danci to čine oko 19. ili 20. godine.

Sociolozi nagoveštavaju da se na Balkanu deca kasnije odvajaju, jer su od malena uglavnom prezaštićeni i uživaju u porodičnoj bliskosti.

„Koliko god mi pričali o rušenju porodice kroz nove tekovine, to kod nas nije tako. Volimo da deca što duže ostanu u roditeljskom gnezdu. Sa druge strane i deci, ne deci, to su ljudi od preko 30 godina. Njima ume prijatno da bude da budu kod mame. Mama opere, skuva, očisti, sredi. Oni jedan period života imaju da te prihode koje dobijaju, troše na sebe i kupuju ono što nisu mogli da priušte dok su bili đaci ili studenti“, objašnjava sociolog  Milica Vesković Anđelković

Put do samostalnosti u Srbiji nije jednostavan. Ono što kod mladih dodatno komplikuje je i činjenica da oko 60% njih nema primanja, a i ako ih ima ona su najčešće između 70.000 i 100.000 dinara, pa se i za odluku o sopstvenom krovu nad glavom čekaju bolji dani.

 

  • Podeli:

Ostavite Vaš komentar:

NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.

Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.

Komentari ()