UNA istražuje: Da li lekari zaista neće da rade u unutrašnjosti?

Putovali smo po Srbiji ali i u inostranstvo, kako bismo proverili uslove za rad zdravstvenih radnika, ali i građana.

Da li oni čekaju na dokumentaciju kako bi otišli u inostranstvo ili im je prestonica jedino prihvatljiva za rad - ne zna se. Zato smo proverili i provinciju i, za lekare egzotičnu, Nemačku, kako bismo im približili probleme i rešenja.

Prvo idemo do Kraljeva.

„U Srbiji imate mnogo situacija gde radite sa opremom koja je nesigurna, gde morate da pregledate umesto 30 - 35 pacijenata 70 -100, i kada radite u takvim uslovima onda je mogućnost greške mnogo prisutnija nego što je to kada radite u uslovima koji su propisani zakonom. Ne tražimo šest ili deset hiljada evra, ali tražimo da se prepozna naš rad i da se primeni zakon“, kaže Rade Panić iz Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

Ne zvuči kao uslovi kojima bi 1.400 ljudi pohrlilo. Ne ide u prilog ni to što je oprema i ljudstvo u velikom minusu.

„Mnogo je gore što imate u ovom trenutku bar deset gradova u Srbiji gde u bolnicama ne rade liftovi, dakle malo mi je teško da pričam o magnetnim rezonancama, skenerima i nekim modernim ultra zvukovima u trenutku kada ne možemo da obezbedimo ni da liftovi funkcionišu kako treba“, smatra Panić.

Iako, prema Panićevim rečima, u ovom trenutku imamo više opreme nego kadra.

A kako je u Berlinu?

„Ja sam inače iz malog mesta, iz Trstenika, ali tamo nisam radila jer prosto nema posla i nikad ga nije ni bilo, osim ako neko nema neku vezu, to znam iz pouzdanog izvora. A s druge strane u Beogradu sam dobila posao odmah posle fakulteta u Institutu za neonatologiju“, kaže Jovana Stepanović.

Iz Beograda nosi samo lepe uspomene, ali ipak - u Berlinu je bolje, ne samo za Jovanu već i za njenu decu.

„Da bi ljudi mogli da žive u manjim mestima i da bi ostajali u tim malim mestima mora ljudima da se ponudi sve - kako školovanje tako i kvalitetno zdravstvo. Da ljudi iz manjih mesta ne moraju da odu u Beograd da se leče, ili Niš ili Kragujevac nego da prosto i kod kuće imaju to kvalitetno“, istakla je Stepanović.

Potrebna je primena Zakona o platnim razredima i sprečavanje zapošljavanja po političkoj liniji, saglasni su sagovornici.

„Ja bih rekla da Srbija može da bude kao Nemačka, ali ljudi moraju da se potrude, pre svega svaki pojedinac od sebe da krene, a onda i na višem nivou. Govorimo i o vlasti i o tome što je iznad svakog pojedinca“, ističe Jovana Stepanović.

Proširili smo uzorak ispitivanja i otišli, neki bi rekli na idealnu periferiju, tačno na pola puta između Beograda i Novog Sada - u Staru Pazovu.

Tamo smo pitali građane da li im nešto nedostaje za kvalitetniji život. Kažu fali im više pozorišnih predstava, stadioni za mlade, omladinski dom, dom za penzionere, novi Dom zdravlja, ali bilo je i onih koji su rekli da je Stara Pazova ipak lepo mesto za život.

Pitanje koje smo nameravali da postavimo ministarki Grujičić je zašto bi neko iz velikog grada, otišao tamo gde ne postoje uslovi za normalan život i posao - ali ona nije došla na otvaranje novog dečijeg dispanzera u Domu zdravlja na Zvezdari, gde je bila najavljena.