UNA istražuje: Da li može da se vrati smrtna kazna u naše zakonodavstvo?

Posle dva masovna ubistva, predsednik Srbije je dva puta pomenuo vraćanje smrtne kazne u pravosudni sistem.

Takvom potezu u prilog bi išlo i javno mnenje, jer većina stanovništa podržava ponovno uvođenje takvu vrstu presude. Ipak, stručnjaci navode da bi cena koju bi Srbija platila bila previsoka i procenjuju da se smrtna kazna neće vratiti.

Dvadeset godina pošto je smrtna kazna u Srbiji zakonom potpuno ukinuta 2002. godine ponovo se priča o njenom uvođenju, a najčešće to govore političari.

"Kada se događaju tako strašni masakri, kao što je ovo što se u Srbiji dogodilo, onda se javnost jako uzbudi. Prvo, to se zovu moralne panike u sociologiji i onda se traži spektakularno rešenje. Jedno takvo kobajagi rešenje je pretnja smrtnom kaznom", kaže Ivan Janković, sociolog i pravnik, osnivač je Udruženja za borbu protiv smrtne kazne

Da bi to bilo pogrešno smatraju i u fondaciji Tijana Jurić, na čiji predlog je 2019. godine uvedena kazna doživotnog zatvora, kao najstroža moguća kazna u Srbiji.

"Ono što je moja neka misija, ono sa čim se ja danas nosim, je upravo to da uradim sve, da prikupim dovoljno snage, da oprostim čoveku koji je ubio moje dete. Time što ćemo na nasilje odgovoriti nasiljem ili brutalnim nasiljem, time što ćemo nekoga ubiti, samo ćemo pokazati da nismo drugačijih od onih koji su to činili", kaže Igor Jurić, osnivač Fondacije Tijana Jurić.

Umesto uvođenja smrtne kazne, trebalo da radimo na preventivi, navodi Jurić, jer je istraživanje Fondacije pokazalo da su svi zlostavljači bili žrtve u najranijem detinjstvu.

"Mi bi trebalo da se okrenemo tome kako ćemo preduprediti takve stvari, sprečiti da deca budu zlostavljana jer kasnije ti ljudi, poput malog Dragana Đurića kasnije postaje ubica", pojašnjava Jurić.

Većina građana Srbije ipak ne deli njegovo mišljenje. Prema istraživanju udruženja Srbija protiv smrtne kazne, iz 2021. godine, više od polovine anketiranog stanovništva podržava smrtnu kaznu, dok je protiv tek svaki četvrti.

Iako je podrška uvođenju smrtne kazne u javnosti sve veća, istraživanja u nekim evropskim zemljama ustanovila su da smrtna kazna ne utiče na smanjivanje stope kriminaliteta.

"U svim ti istraživanjima se prvenstveno potencira na izvesnosti od kažnjavanja i da je izvesnost od kažnjavanja ta koja bitnije utiče na stopu kriminaliteta nego sama visina zaprećene kazne", kaže Aleksandar Trešnjev, sudija Višeg Suda u Beogradu.

Čak i ako rukovodstvo zemlje odluči da krene tim putem, da bi se to sprovelo, Srbija bi morala da plati veliku cenu. Prvo bi trebalo promeniti ustav, jer aktuelni ustav predviđa zabranu smrtne kazne. Takođe, Srbija je potpisnica Evropske konvecnije o ljudskim pravima, a ona propisuje zabranu uvođenja smrtne kazne u zemljama koje žele da budu u Evropskoj uniji. Sve dok je Srbija kandidat za ulazak u Evropsku uniju, nije moguće vratiti institut smrtne kazne.