UNA istražuje: Imaju li ekološki startap projekti šanse za uspeh u Srbiji?

Startap scena u Srbiji svake godine je sve uspešnija, ali su nove ideje uvek potrebne u oblasti ekologije – što pokazuje zagađenje vazduha u gradovima poput Beograda, Smedereva ili Vranja.

Da li startap projekti koji se bave ekologijom imaju podršku i uspevaju u Srbiji?

Da biste bili jedan od malobrojnih uspešnih startapova, morate da razmišljate izvan svih okvira, kažu osnivači istih.

Devet od deset startapova – ne uspe, ali to ne bi trebalo da vas demotiviše. Potrebno je da vaš problem imaju i vaši sugrađani – a zagađenog vazduha u Srbiji ima na pretek.

"Poslednja istraživanja, a dosta pričamo i sa civilnim i sa privatnim sektorom, pokazuju da potražnja raste i sve više ljudi ima svest o kupovini i korišćenju zelenih usluga", kaže za UNU Marina Papović iz Svetske fondacije za prirodu (WWF).

A pre samo godinu dana, na ulici srpske prestonice našlo se inovativno rešenje. Da drvo može da bude tečno i jednako efikasno u proizvodnji kiseonika kao i ono u prirodi, pokazuje projekat liquid 3.

Mikroalge u sistemu zamenju dva drveta stara 10 godina ili travnjak od 200 kvadrata. Ovaj projekat je jedan od mnogih koji se bore protiv zagađenja vazduha, za kojim prestonica i država vape.

Više korisnika je uvek dobrodošlo i aplikaciji CITY AND ME, koja predstavlja zelenu inicijativu za bolju komunikaciju, građana, upravnika zgrada i Grada Niša. 

"Ako pešačite 260.000 koraka u jednom mesecu dobijate jednu sadnicu da se zasadi u gradskom parku sa vašim tokenom. Ili ako vozite bicikl 240 kilometara tokom jednog meseca možete to da zamenite za dve karte u gradskom pozorištu2, objašnjava Aleksandar Stamenković.

Dve i po godine star startap, uspeh pripisuje osluškivanju tržišta.

"Da je teško – jeste. Možda se kao najveći problem javlja upravo to – svest ljudi. To se svakako menja iz godine u godinu. Uloga države jeste da podiže svest kroz medije i kroz akcije i saradnju sa privatnim i nevladinim sektorom", kaže Stamenković.

U prve tri godine od pokretanja startapa, osnivači su oslobođeni plaćanja poreza i doprinosa na zarade.

A postoji i drugi vetar u leđa, poput fondova Evropske unije i investitora. Sada vam je samo još potrebna ideja.