UNA istražuje: Kako je rodna ravnopravnost u srpskom jeziku podelila mišljenja i stavove

"Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti", naziv je naučnog skupa održanog juče u Beogradu, na kom su stručnjaci iz oblasti lingvistike, predstavnici vlade Srbije i Srpske pravoslavne crkve razgovarali o upotrebi srpskog jezika u javnom životu. Povod je početak primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti i rodno osetljivom jeziku, koja je predviđena za 2024. 

Naučni skup otvorio je patrijarh srpski Porfirije koji je rekao da zakon ima potencijal da cepa i pravi nesporazume u društvu.

„Zakon ima potencijal da pojedinca, ljudsku ličnost, deli iznutra i da, pod pretnjom sankcijama, ljudima diktira potpuno nesvojstven način mišljenja i opštenja koje proizilazi iz takvog mišljenja“, rekao je patrijarh Porfirije.

Predstavnici crkve i Matice srpske saglasni su da zakon mora da se preispita. 

Održan naučni skup o srpskom jeziku i Zakonu o rodnoj ravnopravnosti

„Ovaj zakon, on je izraz jednog totalitarizma kojim se uvodi verbalni delikt po kojem vi ste u prekršaju ukoliko se ne vladate po jezičkim odredbama koje su tu propisani, vi nemate mogućnost da kažete, žensko na primer da za sebe kaže ja sam profesor doktor“, objašnjava za UNU profesor dr Viktor Savić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. 

Na naučnom skupu su se složili da Zakon o rodnoj ravnopravnosti nije u celini neprihvatljiv i da ga treba izmeniti, tako da onaj, kako kažu, "racionalni sadržaj" bude sačuvan. 

„Postoji čitav niz odredbi posebno onih koji se tiču zaštite žena od nasilja i to je pohvalno i prihvatljivo, međutim ovde se ne radi više o zaštiti žena, niti o ravnopravnosti polova, naprotiv kroz jedno nasilje nad jezikom uvodi se neki stotinak novih rodova“, smatra protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić.

Aktivisti za ljudska prava smatraju da ne postoji nikakvo nasilje nad jezikom. Ističu da rodno neosetljiv jezik dovodi do nesvesne diskriminacije protiv koje društvo mora da se bori.

„Patrijarh se pozvao na prirodnost, da je prirodno da monarh bude muški gramatički rod, ali priroda sama po sebi ne postoji, ona je konstrukt, a jezik je nešto što se menja i uvek mora da odražava  stvarnost u kojoj živimo“, kaže za UNU aktivistkinja Građanskih inicijativa Dragoslava Varzut. 

Televizija Una je kontaktirala poverenicu za zaštitu ravnopravnosti za komentar, a ona je u pisanom odgovoru, istakla je da nije bila pozvana na skup i da ne želi da komentariše poruke koje su tamo iznete. 

Kada je reč o Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, ona je poručila da je izuzetno važan jer, između ostalog, zabranjuje svaki oblik nasilja zasnovan na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu i nasilja prema ženama u privatnoj i javnoj sferi, kao i da propisuje ravnopravnost žena i muškaraca u svim oblastima života.

„Zakon treba da spreči dikriminaciju i to je jedna pozitivna stvar i sa aspekta društvene promene, ali i sa aspekta lingvističke promene. Ako budemo koristili rodno senzitivni jezik mi ćemo uticati na to da se ravnopravnost zaista i desi“, istakla je Varzut. 

Slagali se ili ne, sve institucije, poslodavaci, osiguravajuća društva, sindikalna udruženja, političke stranake i mediji koji od maja ove godine ne budu koristili rodno senzitivni jezik - napraviće prekršaj.