UNA istražuje: Kako osoba koja je horder može da utiče na sve oko sebe?

U beogradskom naselju Zvezdara se zapalio stan, požar lokalizovan, a vlasnik stana je zbrinut na VMA. Tokom gašenja, vatrogasci su rekli da je uzrok požara nagomilano đubre u stanu, a kasnije se ispostavilo da je vlasnik stana bio horder,  opsesivni sakupljač predmeta, hartija i stvari koje su za većinu nas smeće. 

Naš Dušan Ivković se raspitivao ko su horderi i kakvu opasnost predstavljaju.

Patološko sakupljanje, poznato i kao silogomanija ili hording, predstavlja mentalni poremećaj koji se odlikuje kompulzivnim sakupljanjem stvari koje imaju malu ili nikakvu novčanu vrednost.

"Svako od njih smatra da je to nešto što mu je blisko, potrebno i izbegavaju da to promene. Iako okolina na njih utiče, iako se dešavaju i razni konflikti, često ti ljudi žive sami. Suština ovog problema je da svako odbacivanje predmeta izaziva kod onoga ko to skuplja emocionalnu teskobu, anksioznost, teskobu", kaže psiholog Snežana Repac.

Neretko se ovo sakupljanje otme kontroli, pa prostor u kome žive gubi svaku funkcionalnost.

"Mogu svoj život zaista da upropaste, ne može niko da im dođe u kuću, stide se svog nereda, zatrpavaju svoje stambene prostore pa čak i sporedne prostorije koje im trebaju za normalan život čime narušavaju higijenu, ali prave problem i sa svojim komšijama, porodicom", dodaje Repac.

Ipak, pored toga što svoj životni prostor uzurpiraju, ovim načinom života i susede dovode u opasnost.

"Najveći rizik od gomilanja otpada zapravo leži u mogućnosti izbijanja požara. U slučaju bilo kakvog kvara na instalacijama koji može biti izazivač požara, gotovo ga je nemoguće zaustaviti ukoliko zahvati otpad, jer taj suvi otpad čine vrlo gorivi materijali, papir, karton, plastika koja se i u praksi koristi kao energent. Ako jedna varnica ili cigareta uhvati bilo koji od ovih materijala, vi ćete imati požar ozbiljnih razmera koji iz stana jednog hordara može da ugrozi bezbednost čitave zgrade", kaže konsultant komunikacije u životnoj sredini Kristina Cvejanov.

Ipak, koliko god čudno zvučalo, na ove ljude se ne treba ljutiti, jer taj fenomen zapravo predstavlja svojevrsnu dijagnozu.

"To je sada poseban poremećaj i treba ga prepoznati i uputiti ih na pomoć stručnjaka, psihologa, psihijatra da oni sami osveste da to nije normalno stanje, da traže razloge zbog čega je tako pa da to promene", kaže Cvejanova.

A pored stručne pomoći, postoje i određeni mehanizmi kako motivisati hordere da se barem nečega reše.

"U slučaju da imamo nekoga u okruženju ko ima sličan problem jeste da mu objasnimo da određene vrste tog otpada može da proda i da zaradi neki novac kao što su stare novine, časopisi, pet ambalaža, flaše, limenke", dodaje Cvejanova.

Otpad koji se može otkupiti u centrima koji se bave tim poslovima, može biti motiv da neko raspremi svoju kuću i zaradi neki novac.  A to sigurno može da smanji opasnost od eventualnog požara.