UNA istražuje: Koliko su opasne društvene mreže po decu i šta je ono što roditelji mogu da urade?

Društvene mreže odavno nisu da samo mesto za edukaciju i zabavu. Sve češći izazovi koje tinejdžeri postavljaju jedni pred druge često dovode do povreda, pa čak i do smrti. Poslednji slučaj iz Pančeva uznemirio je Srbiju, jer je trinaestogodišnji dečak završio u bolnici zbog potresa mozga. 

UNA istražuje - koliko su opasne društvene mreže po decu i šta je ono što roditelji mogu da urade?

Društvene mreže i mentalno zdravlje: Istraživanje pokazalo koji sadržaj ostavlja ozbiljne posledice

Ako ste prvi put na nekoj od najpopularniji društvenih mreža, zapanjiće vas količina opasnih izazova među tinejdžerima. Gutanje opasnih hemikalija, jedenje patrona za pranje veša, hodanje po zaleđenom jezeru, lomljenje ekstremiteta - sve su to video materijali koji imaju više stotina hiljada pregleda na Tik Toku, Jutjubu i mnogim drugim platformama, koje uglavnom koriste mladi, čak i deca. Stručnjaci upozoravaju da su deca potpuno nepripremljena da shvate šta je dobro za njih.

"Ako imamo saznanje da je dete u tom dobu, pred adolescencije, ili adolescencije, još uvek nezrelo - zašto? Zato što mi znamo da prefrontalni korteks za kritičko mišljenje, za odgovornost, za procenu rizika se završava negde sredinom dvadesetih godina. Tada ne možemo očekivati od dece da budu zrela", kaže psiholog i psihoterapeut Danijela Posedi.

"Tu imamo dva problema, jedan problem je o kojem govorimo, oni koji primećuju takav sadržaj i žele da oponašaju rizične faktore koji mogu da budu i sa letalnim ishodom, što je najteža posledica, ono što je drugi faktor jesu oni koji to sve snimaju i eksponiraju takav sadržaj putem društvenih mreža", dodaje psiholog Bojana Šlajmer.

Manjak empatije ili strah: UNA pita - zašto ljudi ostanu samo posmatrači kad prisustvuju nasilju?

Minimalna starosna granica za otvaranje profila na TikTok-u ne sprečava na hiljade dece, mlađe od 13 godina, da pristupaju tim aplikacijama. Starosna granica onih koji konzumiraju taj sadržaj iz dana u dan se pomera i sada i oni najmlađi već imaju telefone, čiji sadržaj niko ne kontroliše.

"Ključ jeste podizanje nivoa svesti kroz neke određene edukacije koje jesu zapravo od značajnog aspekta, ono što jeste još važno je naglašavanje na neki model koji je prihvatljiv, a to je razvijanje kritičkog razmišljanja. Razvijanje o tome šta je život, da život nije zapravo virtuelna stvarnost, nego se odigrava u realnom životnom kontekstu", ističe Šlajmer.

"Savet bi bio razumevanje da mi rastemo u nekom digitalnom okruženju ali da to digitalno okruženje ne treba da bude apriori koje će da utiče na naše ponašanje, na naše razmišljanje, na naše emocije. Da razumemo da smo mi roditelji manje digitalno pismeni od te dece i da budemo zainteresovani šta je ono što je propraćeno nekim njegovim informacijama, nekim njegovim sadržajima", zaključuje Posedi.

Iako je više puta najavljeno da će se strože kontrolisati video sadržaji na mnogim aplikacijama, to se nije desilo. Kako objašnjavaju stručnjaci, za sada je sve na roditeljima. Zato savetuju da je neophodno razgovarati sa decom i pomno pratiti šta gledaju na društvenim mrežama.

Srbi najviše mrze popularnu društvenu mrežu, a ova im je omiljena: Da li se slažete?