UNA istražuje: Zašto inkluzija Roma ide teško i kako da se bolje razumemo?

Gradonačelnik Beograda stoji pri svojim izjavama da grad želi da pomogne toj populaciji, ali da mnogi odbijaju pomoć. Romska partija i pojedina udruženja podneli su krivičnu prijavu zbog, kako kažu, Šapićevih rasističkih izjava. Jedno je zajedničko: svi spominju neophodno uključivanje romskih građana u društvo, a mi pitamo kako i gde je zapelo?

Kažu da to kako u nekom društvu žive manjine pokazuje kakvo je to društvo u celini. Za početak, za inkluziju Roma najvažnije je da i mi ostali razumemo njihovu zajednicu.

"Jedan od razloga zbog čega oni više nisu uključeni u naše društvo je taj što s pravom, a što pokazuju neke izjave poslednjih dana, sumnjaju u naše institucije i nas kao građane koji se tako dominantno i ponekad pretenciozno odnosimo prema njima. Dakle, prva stvar je da promenimo narativ, da se otvorimo prema njima i da počnemo s njima zajedno da radimo", kaže Nataša Vučković, iz fondacije Centar za demokratiju.

Ako je cilj poboljšanje života Roma u društvu - mora da se sarađuje, da se oni pitaju i da se sa njima razgovara.

O tome kako im pomoći razgovaralo se na konferenciji koja nosi poruku "Kroz saradnju i praksu do održivih rešenja." Pa koji je put kojim Srbija treba da krene pitali smo one čija je staza već utabana.

"Ono što mi činimo - radimo sa Romima, pričamo, pokušavamo da vidimo šta su njihove potrebe. U isto vreme pričamo sa zajednicama, sa njihovim članovima, sa građanima šta oni vide kao rešenje... i onda dođemo do nekog rešenja", kaže Kristijan Šiling,  iz Ambasade Savezne Republike Nemačke u Republici Srbiji.

Da je teško ali moguće napraviti pomak pokazuje grad Kragujevac, izdvojen kao primer dobre prakse.

"U jednom trenutku vam se čini da je najvažnije stanovanje, odnosno unapređenje kvaliteta i uslova njihovih života. Paralelano je jako važna njihova zaštita. Sprovodimo aktivnosti u oblasti javnog zdravlja. Kada je reč o unapređenju zdravlja, mentalnog zdravlja, sprovođenju kvalitetne i efikasne imunizacije, uz druge oblasti socijalne zaštite, jako je važno da oni znaju na šta imaju pravo", kaže Gordana Damnjanović, članica Gradskog veća za zadravstvenu i socijalnu zaštitu, grad Kragujevac.

Ono u čemu su naši sagovornici saglasni je da je inkluzija dvosmerna ulica i da razumevanje i komunikacija mora da postoji. Nedelja za nama, po svemu sudeći, ipak nije najbolji početak rešavanja ovog višegodišnjeg problema.