UNA istražuje: Zašto mladi u Srbiji sve kasnije napuštaju roditeljski dom?

Mladi u Srbiji uglavnom počinju samostalni život sa oko 32 godine, što je za šest godina više od proseka u Evropskoj Uniji, pokazuje  istraživanje Evroostata.

Zašto mladi u Srbiji kasno napuštaju roditeljski dom, koje su prednosti samostalnog života i kada je pravo vreme za to?

U Americi je normalno da se nakon srednje škole, mladi sele iz porodičnog doma, dok se u Evropi osamostaljuju tokom srednjih dvadesetih. Kod nas se mladi na taj korak odlučuju znatno kasnije.

Samački život uprkos velikim odgovornostima, donosi ima i mnogo prednosti.

"Najveći benefiti samačkog života, da tako kažem su emancipacija, to jest odvajanje od roditelja, i usvajanje obaveza, to jest planiranje, organizovanje dana. Jer vi možete da živite sa mamom i tatom, to jest sa porodicom, i neko drugi da radi dnevne obaveze, dnevne rutine umesto vas, međutim, kada se osamostalite najteži su ustvari, ti tajminzi. Kada nešto da kupite, i to posle pravi veliki problem i mladim bračnim parovima," ističe psihoterapeut Milja Popara Živić u razgovoru za UNU.

Na pitanje kada je pravo vreme kada osoba treba da se osamostali, odgovor ne postoji. Svaka životna i finansijska situacija je drugačija, kao i razlozi za samostalni život.

„Uvek treba stvari posmatrati individualno, međutim, za neki samostalni život i sticanje navika koje su neophodne kada želimo da zasnujemo svoju porodicu, ipak je bolje da iskusimo, naravno i kad bi to moglo, i samački život i život sa partnerom, kako bi kasnije prosto bili uspešniji u nekom budućem porodičnom životu“, ističe Popara Živić.

UNA otkriva: Zašto dolazi do iznenadne smrti mladih sportista i zašto su sistematski pregledi važni

I pored mnogo koristi, najčešći razlog za kasno osamostaljivanje su finansije. Da bi se neko osamostalio u Beogradu, za jednosoban stan je potrebno da se izdvoji najmanje 250e, a kada se tome dodaju i ostali troškovi potrebno je između 500 i 700 evra mesečno. Studenti, na mrežama, ovu cifru u šali zovu - katerogija: život na minimumu. Zato upravo oni koji su iskusili samački život, smatraju da je prosek od 32 godine, zavidan rezultat.

„Zahtev, godine iskustva za određene poslove, onda opet ne tako dobro plaćeni poslovi nakon godina iskustva, tako da 32 godine ispada, u početku koliko god nam se činila visoka stopa, opet je i, nekako čestitke ljudima koji uspeju i do tada da se snađu i nađu dobar posao ne samo u Srbiji, nego i na Balkanu“, kaže psihoterapeut Milja Popara Živić.

U Srbiji nije sramota živeti sa roditeljima dugo nakon završene škole i zaposlenja. Ono što mladi čekaju nije prvi posao već prvi dobro plaćen posao kako bi se odselili. Tada, oslonac koji su imali postaje podrška iz daljine, a porodični dom besplatni restoran sa jednim uvek slobodnim mestom.

UNA je proveravala kako da se smanji broj saobraćajnih nesreća u kojima učestvuju mladi vozači