UNA istražuje: Zašto sve manje mladih radi na poslovima za koje su se školovali

Upiši fakultet, završi ga, uzmi diplomu, zaposli se i na tom radnom mestu budi do penzije.

Nekada uobičajeni sled događaja, poslednjih godina sve se manje ostvaruje. To potvrđuje istraživanje, koje kaže da samo četvrtina mladih u Srbiji radi posao za koji se školovala.

Zašto je to tako?

Neretko, a u današnje vreme sve češće, diploma nakon studija krasi police i ostaje uspomena na period studentskog života i poziv koji smo prvobitno odabrali, a potom krenuli drugim putem. Zašto je to tako, najbolje znaju budući akademski građani.

"Nekako mi se čini, barem sa ljudima sa kojima sam u komunikaciji, da se ne pronađu do kraja četvrte godine upravo jer nemaju prostora da rade aktivnosti u praksi i onda shvate da nemaju dovoljno iskustva i da im je ono potrebno. To je verovatnoto razlog zašto menjaju poslove i dosta njih ne nađe posao, pogotovo ako su drusžštvene nauke u pitanju, nakon fakulteta", kaže Natalija Paunović, student Fakulteta političkih nauka.

Brojke potvrđuju Natalijine reči, čak 55 odsto mladih ne radi na poziciji za koju su se školovali.

"Mene ni ne čudi ova brojka, ono što treba da se pomene je da su mladi sve više svesni trzišta rada i da polako alli sigurno prepoznaju neke pozicije gde mogu da zarađuju više,  gde mogu bolje da se snađu i da više napreduju", dodaje Marko Vučetić, portparol sajta startuj.com.

Tačno je da mladi sada očekuju bolje primanja i to na početku radnog odnosa. Njihova očekivanja su, kako istraživanja pokazuju, početne plate ne manje od 700-800evra. Prepreka ka poslu u struci je i neprilagođeno tržište.

"Ako neko odustane od svog ’posla koji je planirao sa 18 god pa sa 22-23 godine kaže 'ne, to me danas ne interesuje', to je možda do tržišta rada, možda neko traži ljude pod uslovima koji nisu adekvatni i onda je nekom lakše da promeni posao i da kaže 'jesam završio ovo ali ipak ću da radim nešto drugo' jer mu se više isplati", kaže Srđan Verbić, profesor FEFA.

Kako bi ipak ispratili svoje brucoške snove i radili posao koji žele, važno je da im se pomogne prilikom donošenja tih važnih životnih odluka.

"Motivi su njihova stvar ali informisanost je stvar svih nas, mi moramo da im objasnimo šta su sve perspektive, da bude vrlo lako da saznaju sta tačno nudi koja škola, kakva je prohodnost, gde su bivši đaci te škole, tog fakulteta, da se o tome piše, onda ce donositi informisane odluke pa kakva god da im je motivacija ali znali su pa su upisali baš to", dodaje.

Rešenje problema treba tražiti i u činjenici da ima mnogo više kandidata za pozicije na kojim a se prima manji broj ljudi.