UNA pita: Zašto deca kreću u školu sa krivom kičmom, lošim govorom, ali dobro informisana?

Počinje raspust, pa gotovo da nema školarca koji u ovom trenutku razmišlja o prvom septembru, osim onih koji će od jeseni u klupe prvi put. 

Predškolci su obavili testiranja za upis u prvi razred, a ona su dala ne tako dobre rezultate. Zašto deca kreću u školu sa krivom kičmom, lošim govorom, ali dobro informisana?

Završeno testiranje predškolaca, rezultati sve gori: Ne znaju da zavežu pertle, koncetracija im slaba

Sve o maloj maturi: Kako će ove godine biti pregledani testovi i na šta osnovci da obrate pažnju

Informisani, ali nesamostalni - to je najkraći opis budućih prvaka. Mnogi ne znaju ni da vežu pertle, a kamoli da pravilno drže olovku, kažu stručnjaci. Tvrde da već godinama opominju da nas je savremeni način života doveo do loših rezultata testova za polazak u školu.  

"I odobravanje i podsticanje odraslih stimuliše decu da znaju samo činjenice, i kad malo začačkate po tim činjenicama, vi vidite da deca stanu i ne znaju da vam daju odgovor - kako zašto, ko, gde, kada, kako, a to je sve ono što bi trebalo odrasli da ih pitaju da bi deca naučila da kritički misle", kaže za UNU Biljana Lajović, specijalista školske psihologije.

Umesto toga, sve se svodi na puko prepoznavanje činjenica dostupnih na mobilnom telefonu koji je, ujedno, i glavni krivac za krivu kičmu, ali i nedovoljno razvijen govor kod dece. Logopedi primećuju da dete sada samo sluša i gleda, umesto da vežba i uči govorne veštine.

U Srbiji oko 25 odsto odrasle populacije gojazno: Ko ne može da smrša, može i na operaciju

"Nekada je bilo oko 30 odsto dece koja polaze u školu a imaju probleme u govoru - što znači svako treće. Sada je taj procenat daleko veći što je za mene vrlo zabrinjavajuće. Zašto? Zato što dete koje ima problem u komunikaciji sticajem okolnosti posle ima i neki drugi problem u ponašanju", ističe za UNU Nada Dobrota Davidović, logoped.

Ostala su još dva meseca da se stvari poprave, a sve zavisi od toga da li roditelji žele i znaju kako da što bolje pripreme dete za polazak u prvi razred, saglasne su sagovornice UNE.

"Da bi roditelj pripremio dete kako valja pre nego što krene u školu, trebalo bi da s njim kroz igru vežba analizu i sintezu reči. Prvo da počne sa rečima od dva slova, od tri slova, pa tako redom i to prvo poznate teči, pa posle nepoznate. I ako ga to lepo nauči, trebalo dete sa šest godina da zna reč od šest slova najmanje", ističe Dobrota Davidović.

"Roditelji mogu da uključe decu u različite aktivnosti koje ne zahtevaju dodatni novac, dodatne finansije, recimo, da se sa decom igraju u parkiću, da podstaknu u tom okruženju gde su njihova deca - kolektivne igre, a to je istovremeno prilika i odraslima da se aktiviraju jer se problem i javlja jer i odrasli mnogo koriste telefone", smatra Lajović.

Ukoliko bi roditelji, makar dva sata tokom dana, umesto mobilnog, u rukama držali loptu kojom bi zabavljali dete, ali i sebe - već bi napravili veliki korak napred, kažu stručnjaci. Strpljenje i dobra volja su, poručuju, ključni za pravilni odgoj generacija koje dolaze.

Pripremite dete za polazak u 1. razred: Ako prođete sa njima ova tri koraka biće im lakše

Roditelji, možete da uzmete slobodan dan za polazak đaka prvaka, ali ne svi - evo ko ima pravo na neradan dan