UNA proverava: Da li uverenja koja usvajamo u detinjstvu mogu da budu uzrok femicida?

Od malih nogu decu treba da učimo da između muškaraca i žena, u svakom smislu, stoji znak jednakosti. Ipak, uprkos kampanjama i unapređenju zakona, nasilje nad ženama, koje se nekad završi i ubistvom, i dalje se događa, ne samo u Srbiji. Na Međunarodni dan borbe protiv femicida proveravamo koliko uverenja koja usvajamo u detinjstvu stvaraju pogodno tlo za femicid?

Pronađeno telo devojke, za čije ubistvo je osumnjičen njen partner. Muškarac ubio suprugu. Pronađena starija žena, koju je ubio unuk. Sve one imale su ime i prezime i stradale su od nekog koga su dobro poznavale.

UNA istražuje: Da li "copy cat" efekat i nasilje u javnom prostoru povećavaju i izvesnost femicida?

"Svaki muškarac koji ubije ženu smatra da ima pravo da je ubije. I to pripada onim tradicionalnim stavovima, da se žene i deca posmatraju kao vlasništvo muškarca i da on sa svojim vlasništvom može da radi šta hoće, pa i da ubije", kaže Vanja Macanović iz 'Autonomnog ženskog centra'.

"To mišljenje može da bude uopšteno, da misli da ima pravo", dodaje psiholog Dragana Ivanović.

Nekada su to psihopatske strukture ličnosti, nekada psihijatriski slučajevi koji nisu lečeni. Međutim, uglavnom sve kreće iz detinjstva.

"Deca uče po modelu i kako odrastaju smatraju da je nasilje normalna stvar i ta čvsta uverenja često stvore pogodno tlo između ostalog i za femicid", dodaje Ivanović.

Svakako, na alarmantnu situaciju u vezi sa femicidom mesecima unazad upozoravaju ženske i druge nevladine organizacije, koje zahtevaju od nadležnih institucija da ažurnije rade na sprečavanju ubistava žena.

"Ono što mi vidimo prema našim podacima je da se nama od 2021. godine ponovo povećava broj ubijenih žena. Imali smo 20 ubijenih žena 2021. godine, broj se prošle godine povećao, ove godine ponovo. Evo sada smo nažalost na 28. slučaju femicida", kaže Macanović.

Zbog propusta instituacija koje naprave pogrešne procene i na pogrešan način nastupe prema nasilniku - žrtve često izgube poverenje u institucije.

"Prijavi me, pa ćeš proći kao ona što je završila na naslovnim stranama. Prijavi me, pa će nam deca biti smeštena u hraniteljsku porodicu", navodi primere Macanović.

Posle čega se neretko dešava da žrtva poveruje u pretnje nasilnika i odustane od prijave. Zbog toga, smatraju stručnjaci, treba reagovati na vreme.

"Ljudi ostaju u takvim vanbračnim ili bračnim zajednicama gde ima puno nasilja iz različitih razloga, ali nisu svesni koliko to šteti deci za njihovo odrastanje kasnije, za formiranje porodice", ističe Ivanović.

Pa je tako vrlo česta situacija da klijent na psihoterapiji kaže " Bolje da su se moji roditelji razveli, nego što sam gledao/la naselje koje je bilo u porodici".

Stručnjaci tvrde da je potrebno osvešćivanje na svim nivoima, ali i u medijima i školama, da nije sramota prijaviti nasilje.