UNA proverava: Zašto je važno da na svakoj televiziji postoji dečiji program?

Branko Kockica, Poštar Aca, Metla bez drške, Kuća za maštanje, Opstanak, Muzički tobogan, Knjiga je da se čita, Fazoni i fore, Teenage TV, ovo su samo neke od emisija i serija namenjenih deci i mladima. Generacije koje su odrastale osamdesetih godina stasavale su uz takav televizijski program.

Današnje generacije dece rano postaju konzumenti i prate specijalizovane kablovske dečje crtane kanale. Psiholozi upozoravaju na manjkavost takvog sadržaja. Posle odluke REM-a da iz svog Pravilnika za dodelu nacionalne frekvencije izostavi smernicu o procentu kvalitetnog programa, koji se odnosi na obrazovni, kulturni i dečiji, portal Bebac pokrenuo je peticiju “Vratite dečiji program na televiziju”. 

Ko su danas prave zvezde televizije: Aleksandar Filipović brutalno iskreno - ko kuka i plače pred kamerom?

Zbog čega je program za decu važan za odrastanje i kako to televizija može da edukuje čitave porodice, razgovarali smo u emisiji "Popodne" sa psihološkinjom Anom Mirković, rediteljem Filipom Čolovićem i Jelenom Ćirić Nikolić sa portala Bebac.

"Meni je to bilo neprihvatljivo da čujem. Svaka investicija u decu, edukacija, razvoj kulturnih standarda, je investicija u jedno društvo u najbliskijoj budućnosti i nadaljoj budućnosti. Isključiti kao opciju postojanje obaveznog dečjeg programa je meni neprihvatljivo i kao mami, i kao nekom ko se bavi medijima. Ja imam svoju emisiju u okviru školske redakcije RTS i zove se 'Porodična mreža' i razgovaram sa porodicama i bavim se izazovima odrastanja i roditeljstva. Ta deca ulaze u studio kao u hram, pa se spremaju, pa paze šta će reći, pa podele na svojim tik-tokovima. Možda neko misli da deca nisu pred tv ekranom već su na društvenim mrežama, ali deca treba da budu pred tv ekranom u toj prvoj razvojnoj fazi, makar do šeste godine. A tek je druga dimenzija to što dečji program treba da bude i edukacija za roditelje. I nije to nikad samo jedna emisija, već inicijacija jedne porodične komunikacije koja treba da traje", objašnjava Mirković za UNU.

Filip Čolović je režirao "Kukuriku šou" i odluka REM-a, za nekoga ko kreira takav sadržaj, veoma je iznenađujuća.

"Tužno je što mi sad raspravljamo da li je takav program potreban ili ne. Smatram da je jako potreban i ta televizija je filter, jer urednci i novinari filterišu taj sadržaj, što znači da će takav sadržaj onda biti kvalitetniji i bolji za tu decu. I tačno je da je to ulaganje u budućnost. I taj dečji program kako je funkcionisao, koliko je taj program bio značajan, na primer sa Timoti Džon Bajfordom. Malo ljudi na primer zna da je serija 'Sivi dom' snimljena u okviru dečje redakcije. Vidite vi koliko je snagu imala ta dečja redakcija. Oni su shvatali šta to znači. Nažalost danas se ne pridaje tome tolika pažnja. Neko je procenio da to nije komercijalno, sa čim se ne slažem, jer neke naše emisije na ćirilici, za decu, sa nekim našim temama bi bile gledane. I o svemu tome treba da pričamo, ali ne o tome da li takve emisije treba da postoje ili ne", kaže reditelj  Filip Čolović.

Zbog čega se portal Bebac odlučio da pokrene ovakvu peticiju?

"Naša peticija je od izuzetnog značaja za budućnost naše omladine. Nemamo puno raznovrsnosti na našim programima. Trentutno ne znamo zašto je došlo do ove promene. Dečjeg, naučnog, kulturnog i dokumentarnog programa nije bilo dovoljno. Smatramo da je apsolutno neprihvatljivo što je uklonjena ova odredba o minimum 20 odsto takvog programa. Čini se da i sad već manjka tog programa. A šta će se desiti kad te odredbe nema u tom pravilniku i sad nam ostaje da se borimo da se taj program vrati na televiziju", kaže Jelena Ćirić Nikolić sa portala Bebac. 

UNA na interaktvnoj izložbi 'Moje telo, moje delo': Srbija se bori da dobije prvi dečji muzej