UNA sa junacima bitke na Košarama 25 godina kasnije: 'Dužnost je stati na branik otadžbine'

Na današnji dan pre 25. godina počela je bitka na Košarama. Tada su teroristi OVK, uz pomoć avijacije NATO i albanske vojske pokušali da zauzmu karaulu Košare, na granici Srbije i Albanije. 

Bitka je trajala sve do potpisivanja Kumanovskog sporazuma i povlačenja Vojske Jugoslavije sa Kosova i Metohije, odnosno do 10. juna 1999. godine. 

Tokom dva meseca borbe poginulo je 108 pripadnika srpske vojske, dok je ranjeno ukupno 256 boraca. Jedan od njih je i Zoran Lekić, koji je 1998. godine služio obavezni vojni rok. 

„Iako sam bio redovan student, i mogao to da odložim, ja to nisam uradio jer me je otac tako vaspitao i pokazivao mi celog života ordenje svog dede, pradede, prapradede iz Balkanskih ratova, iz ratova sa Turcima. I jednostavno je došlo vreme, da ja te svoje pretke ne smem da obrukam“, kaže za UNU heroj sa Košara Zoran Lekić. 

Putin povodom godišnjice NATO bombardovanja: Srbi su vekovima naš najpouzdaniji saveznik

Tada je NATO već uveliko pretio bombardovanjem nekoliko puta. Što je i učinjeno, i to bez odobrenja Ujedinjenih nacija, čija Povelja zabranjuje primenu sile, osim kada to odluči Savet bezbednosti. 

„Citiram njihove proklamovane političke ciljeve ‘Vratiti Srbiju u kameno doba‘, ‘Da ne ostane u Srbiji kamen, na kamenu‘, ‘Primorati Srbiju da kleči i moli, poravnati je da bude ravna kao sto‘, ‘Uništi razori, degradiraj‘, bila komanda glavnokomandujućeg NATO snaga generala Klarka izdata već drugog dana agresije“, kaže nam penzionisani general-pukovnik VJ Vladimir Lazarević. 

Mnogima je bilo teško, a najviše vojnicima koji su se našli na planinskom vencu Prokletije. Smešteni na Juničkoj planini u karauli Košare, svakog dana su bili bitku sa silnim neprijateljima. 

„Bio sam pripadnik jurišno-pešadijskog odreda Džokeri i o našem postojanju znalo je smo nekolicina generala iz vrha Generalštaba prištinskog korpusa. Svaki zadatak nam je poveravan u tajnosti, svaki zadatak je uspešno izvršavan. Branili smo našu otadžbinu, svetinja nam je bila puška u rukama i drug pored sebe i svaki zadatak nam je bio sveta misija u odbrani otadžbine“, priseća se Lekić. 

Pamtimo srcem plamen borbe: Kako se Srbija danas sećala NATO bombardovanja

„Naša prednost je bila naše tajno oružje, to je neporecivi patriotizam, antologijski heroizam, nesalomivi borbeni moral, vrhunska osposobljenost, krajnje efikasno komandovanje“, objašnjava general Lazarević. 

Naša vojska je uspešno čuvala granicu na Paštriku i Košarama i nije dozvolila spajanje vojnika iz Albanije, sa teroristima OVK na Kosmetu. Vojska Jugoslavije napustila je te teritorije tek posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma, kada je 14. juna počelo povlačenje naše vojske sa Kosova i Metohije. Do tada je granica bila odbranjena zahvaljujući hrabrim vojnicima. 
Da može da se vrati vreme...

„Apsolutno bi isto postupio, sveta je dužnost stati na branik otadžbine i sramota je svakog onog ko ne ispuni tu dužnost“, poručuje za UNU Lekić.