UNA sa štićenicima 'Sivog doma': 'Želim da okrenem novi list, da postanem svoj čovek'

Pamtimo ga kao "Sivi Dom", prema istoimenoj seriji iz 1986. godine, pa ga i danas mnogi tako zovu, iako izgleda znatno drugačije.

U Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu trenutno se nalazi 180 štićenika, od kojih su 15 devojčice. Televizija UNA vas vodi u instituciju u koju se retko ulazi.

Nekada mediji godinama pišu molbe za ulazak u bilo koji kazneno-popravni, odnosno vaspitno-popravni dom, a te molbe se godinama odbijaju.

Retko se kome ukaže poverenje da razgovara sa štićenicima, ali smo mi ovoga puta imali sreće i dobili dozvolu da razgovaramo sa dvoje njih. Uz izričita pravila iz nadležnog resora šta smemo, a samo smo hteli da ih pitamo – kako su?

"Imam snove kao svaki drugi čovek. Na primer, desiće se nešto, još malo ćemo, ako Bog da, da izađemo. Živećemo najnormalnije!", odgovara jedan od štićenika.

Pitamo ih čemu se nadate, o čemu maštate, šta je to što biste najviše voleli?

"Da krenem u skroz novi život, da okrenem novi list da postanem sam svoj čovek i da ne budem zavisan od drugih", ističe on.

Osnovan pre 76 godina, danas mnogo drugačije izgleda nego u seriji "Sivi dom", jer je 2013. godine dobio značajnu donaciju Evropske unije i osam novih paviljona.

Upornim radom zaposlenih, razvijeni su brojni programi resocijalizacije, pa štićenici danas osvajaju brojne nagrade.

"Ono na šta smo mi veoma ponosni, je ovo mesto gde se danas nalazimo, to je plastenik. Bavimo se proizvodnjom cveća. Naši štićenici prolaze kroz specijalizovane programe za prevenciju narkomanije, alkoholizma, samopovređivanja i prevenciju suicida", ističe za UNU upravnik Vaspitno-popravnog doma Kruševac Miloš Ristić.

I zaista može da se vidi trud, kako štićenika tako i zaposlenih, da Sivi dom – ne bude siv.

"U ovom plasteniku ima neverovatnih 15.000 sadnica cveća različitih vrsta i sorti. Naši štićenici se konkretno ovde obučavaju i uče, kako praktično, tako i teoretski tehnologiju proizvodnje rasada cveća u zaštićenom prostoru. Vrlo su predani tom poslu. To se vidi jer smo mi na mnogobrojnim sajmovima, sa našim rasadom osvajali nagrade", kaže šefica odseka za Obuku i zapošljavanje štićenika Danijela Marković.

Iako o tome nismo mogli da dobijemo zvaničnu informaciju, osoba koja je 10 godina radila kaže da je recidiv izuzetno visok, jer ovu decu niko ne želi da zaposli. Tako je sada sve više njih koji sa 14 godina dolaze u dom, i da je svaki deseti u domu zbog ubistva, dok su nekada tu završavali uglavnom zbog krađa.

"Kad izađem odavde možda ću uspeti sa tim cvećarstvom", kaže nam jedan od štićenika.

Stanje društva najviše se ogleda u maloletničkoj delinkvenciji. Svih ovih 180 duša želi, u ovom trenutku, sve ono što je želelo i 10.000 onih koji su do sada prošli kroz ovaj dom – drugu šansu i normalan život.