"Ja nisam odlučio da budem na ulici. Mene su moji roditelji napustili od moje sedme godine", priča nam jedan od beogradskih beskućnika.
Biti beskućnik u Srbiji znači živeti u potpunoj socijalnoj izolaciji. Bez dokumenata, socijalne i zdravstvene zaštite.
Prihvatilište u kojem mogu da potraže privremeni smeštaj nema dovoljno kreveta. Izašli smo na ulicu da proverimo kako žive, da li posećuju prihvatilišta i da li im neko pomaže.
Neprijatan miris, nagomilane kese đubreta, prljavi dušeci, kartoni, stare stvari, a pored njih kutija, postavljena za svaki slučaj, ukoliko neko poželi da udeli koji dinar. Nekoliko hiljada ljudi tako živi na ulicama glavnog grada. Jedan od beskućnika je i Sava Bimbašić.
"Ja nisam odlučio da budem na ulici. Mene su moji roditelji napustili od moje sedme godine", priča nam.
I od tada se snalazi kako zna i ume. Iako je završio srednju školu, nikada nije bio ni u jednoj ustanovi, iz dva razloga: roditelji su mu bili živi i dobrostojeći.
"Meni maltene niko ništa ne daje. Moram da se snađem za novac, moram da se snađem za hranu, moram da se snađem za garderobu i pored toga ja imam da dam i drugome", kaže Sava.
Čedi, Peri, Raulu, Vlasti i ostalima koji dele Savinu sudbinu i svakodnevno se suočavaju sa diskriminacijom i stigmatizacijom. Samo jedno Prihvatilište za stare i odrasle u Kumodraškoj ulici ima samo 104 kreveta, a u njemu može da se boravi do šest meseci. Privremena prihvatilišta rade preko zime i imaju 30 do 40 slobodnih mesta. Od večeras će i na adresi Milutina Ivkovića 2 biti otvorena vrata za one koji nemaju krov nad glavom.
"Neko kome je to potrebno može doći ovde svako veče, napraviti jednu registraciju u osam sati da je tu prisutan, dobiti večeru, topli obrok, čaj, dobiti prenoćište, higijenski paket, da se sprovede sve što je moguće sprovesti u tim uslovima i ono što je novo ove godine je to da će od
ove godine biti omogućena psihosocijalna podrška dakle psihoterapija", kaže Milan Mirković, Crveni krst Beograd.
"Negde se ispostavilo da je broj ljudi koji ovo koristi prosle godine bilo izmedju 50 i 60 koji dolaze ovde u toku zimskih meseci i ovde spavaju
Beskućnici kažu da ih ima mnogo više nego što ima mesta u prihvatilištima", rekao je Aleksandar Šapić, predsednik privremenog organa Grada Beograda.
"Niko drugi više nije mogao. Dođe njih 30, popune mesta i nema vise. Šta je ostalih 4970 ljudi? Ko uspe da preživi na ulici izvesno vreme i da ostane normalan, njemu ne treba veći fakultet od bilo kojeg", kaže nam Sava.
Organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava tvrde da u Srbiji ima 20.000, a u Beogradu 5.000 beskućnika. Evropske zemlje odavno su počele da rešavaju ovaj problem tako što najpre obezbede smeštaj onima kojima je potreban, a zatim za njih traže i posao
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.