Za UNU stručnjaci analiziraju: Šta je prethodilo odluci dečaka da ubije decu u školi?

Šta je prethodilo odluci dečaka da uzme pištolj i ubije svoje drugare iz škole i to isplanira detaljno, kako se njegova porodica ophodila prema njenu, da li je trpeo nasilje i šta smo svi mi propustili ili nismo primetili - evo šta misle stručnjaci.

I pre saznanja da je ovaj težak zločin bio planiran - utisak ljudi koji rade sa decom jeste da se dečak sigurno nije tek tako probudio jutros kao masovni ubica.

"To dete ima očigledno nekakav nagomilan problem koji je doveo do toga da on uzme stvar u svoje ruke ali da pritom nije verovatno imao prilike da to sa nekim podeli. Znate, deca nailaze u tim godinama na neke ozbiljne stvari ili ne toliko ozbiljne, ali njima ogromne jer su im jako bitne, da su društveno prihvaćeno, da budu deo ekipe, da im se niko ne podsmeva", pojašnjava Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija.

"Grozno je šta nam se dogodilo, više nego grozno ali nekako moramo da vidimo šta je ovde zakazalo. Ja mislim da smo svi odgovorni jednako ili što nismo bili uporni i radili više na prevenciji ili što nismo više radili sa roditeljima, ili što smo dozvolili da nam se u društvu dešava sve ovo. Da mi imamo na najlakše dostupnim medijima, raznim društvenim mrežama ili TV programima scene nasilja kako god hoćete, bahatost u ponašanju, nevaspitanje elementarno i šta onda očekujemo", kaže psihološkinja Biljana Lajović.

Prstom se prvo upire u roditelje, mada takve tragedije uvek nose lanac odgovornih.

"Kao prvo roditelji, to vaspitanje je ključno. Dete je smišljalo plan oko mesec dana, ima nacrt, da roditelji nisu videli da gleda i gde kupi te informacije, on je sigurno pristupao i mračnu stranu weba, i tražio recept za molotovljev koktel, gde je učio da puca.Mnogo žrtava za nekog ko je dete i ko nije iskusan", kaže Miloš Tišma, predsednik Istraživačkog centra za odbranu i bezbednost

"Deca su kao lakmus papir, oni su pokazatelji šta mi radimo dobro ili loše. Ja imam utisak da mi nemamo vremena da čujemo jedni druge, uopšte mi trčimo iz jednog posla u drugi, iz jedne obaveze u drugu, bavimo se stvarima koje su u suštini nebitne ali se ne bavimo važnim stvarima. Ja mislim da je najvažnija odgovornost odgajanja dece a ne samo od strane roditelja, nego od strane svih nas jer smo mi primer .... i sve to utiče i to se sve skuplja i onda odjedanput kao strašan lonac pod pritiskom koji samo prsne i onda se dešavaju strašne stvari", pojasnila je Lajović.

Na kraju ostaje da je najbitnija prevencija. Da su se crvene lampice upalile tamo gde je i kada je trebalo - do ovoga ne bi došlo. Sada je jedini cilj- da se nikada ne ponovi!