Zadužbinarski duh u Srbiji opstaje već više od osam vekova

U Srbiji Miše Anastasijevića, Ilije Milosavljevića Kolarca, Nikole Spasića i mnogih drugih, u novijoj srpskoj istoriji vrlo je malo onih koji svoje likove i dela upisuju na listu zadužbinara.

U čast Luke Ćelovića, Trebinjca koji je svoju imovinu darovao Univerzitetu u Beogradu, ustanovljen je još 2018. godine Dan zadužbinara. Tim povodom najboljima su dodeljene plakete i zahvalnice.

"Nauči od mudrijeg, to ti je velika korist i uči drugog, to ti je velika zadužbina", rekao je veliki Dositej Obradović.

"Današnji dobitnik plakete 'Luka Ćelović Trebinjac' je gospođa Gordana Radovanović, nažalost posthumno. Savet Univerziteta u Beogradu doneo je odluku da se ove godine njoj dodeli plaketa imajući u vidu da je ona 2009. godine testamentom svu svoju vrednost bankovnog računa zaveštala Univerzitetu u Beogradu. Gospođa je preminula 2013. godine i na bankovnom računu se našlo 55.000 evra. Što od 2016. godine mi delimo studentima u vidu studentskih stipendija", rekao je prorektor Univerziteta u Beogradu Dejan Filipović.

Danica Pavlović je dobitnica priznanja za najboljeg mladog naučnika Univerziteta u Beogradu koje je dodelila zadužbina Đoke Vlajkovića.

"Ovo su zapravo naše redovne aktivnosti i mi smo zapravo nagrađeni za svoj rad i trud. I to je naravno višegodišnji rad, višegodišnji trud, rezultati ne dolaze za mesec dana ili za dva meseca i to su godine truda i rada. Vi kada dobijete rezultate ovakva jedna nagrada je priznanje da su neke kolege koje su starije od vas, iskusnije od vas, ocenjivali vaš rad. Ovo je ustvari dokaz da je taj vaš rad priznat i visokokvakifikovan od vaših stručnih kolega", ističe doktor bioloških nauka Danica Pavlović.

Iako zadužbinarski duh opstaje već više od osam vekova, među današnjim bogatašima retki su oni kojima je ova tema došla na dnevni red.

"Pre 25 godina Univerzitetu u Beogradu je Ministarstvo kulture vratilo 13 zadužbina na upravljanje. Međutim, od tada je vrlo mali odziv zadužbinara bio i mi imamo samo četiri fondacije koje su u međuvremenu osnovane", kaže prorektor Filipović.

Srpski zadužbinari uglavnom su bili neobrazovani i polupismeni ljudi. Ličnim trudom stekli su ogromno bogatstvo koje su, između ostalog, donirali i srpskoj privredi. Tako su, zahvaljujući njima, brojni siromašni đaci i studenti školovani, podizane su brojne škole, ali i bolnice.

Naš jedini nobelovac, Ivo Andrić, ovako završava svoj najpoznatiji roman "Na Drini ćuprija":

"Sve može biti. Ali jedno ne može: ne može biti da će posve i zauvek nestati velikih i umnih, a duševnih ljudi koji će za božju ljubav podizati trajne građevine da bi zemlja bila lepša i čovek na njoj živeo lakše i bolje".