Zašto uskršnja jaja nosi zeka?

Iako bi mnogo logičnije bilo da uz uskršnja jaja "ide" i uskršnja kokoška, na ovaj praznik jaja "nosi" zec. Zašto je to tako, pitali smo etnologa i antropologa.

"Sam čin Uskrsa ali i praznici oko Uskrsa i te kako su u sebi zadržali dosta pre hrišćanske narodne religije, od farbanja jaja, paljenja vatre za Uskrs. U zapadnim tradicijama veruje se da zec sakriva jaja i da ih donosi", pojašnjava Aleksandar Repedžić iz produkcije "Počudište".

Legenda potiče iz anglosaksonskih krajeva. Prema tom mitu, boginja ponovnog rađanja Ester je jedne godine zakasnila, te je mraz na Zemlji potrajao sve do maja. Kada je konačno došla, zatekla je promrzlu ptičicu na samrti.

"Da bi joj pomogla pretvorila ju je u zeca, da bi dobila krzno. Taj zec je ipak sačuvao odlike ptice, samo je fizički izgledao kao zec i on je nastavio da leže jaja i onda je ptica-zec u čast boginje Eester svake godine posle te neke smene, u ovom periodu donosio joj jaja u čast",  dodaje Anđela Đermanović, iz produkcije "Počudište"

"Negde u 17 veku proširio se sam običaj i na ostale delove Evrope, a upravo tada dolazi do same crkve u zapadnom hrišćanstvu i donose se nove tradicije koje se ponovo revitalizuju i vraćaju se i žive sve do dašanjeg dana", dodaje.

U Nemačkoj postoje zapisi o tome koliko su deca željno iščekivala dolazak zeca koji je proveravao da li su deca bila dobra ili ne i donosio poklone samo dobroj dečici.

"Sve ono što se utemeljilo kroz običaje zapravo ima korene predhrišćanskog, ali to je ono što je suštinsko za čoveka i njegovu bit. Ljudi su se oslanjali na prirodu najviše, poštovali su kult biljaka, kult drveća, kreirali su različite običaje kako bi simbolički učvrstili svoj život", pojašnjava Đermanović.

Uskršnji zec u naše krajeve stigao je prvo u one delove koji su bili povezani sa germanskom kulturom. Iz zapisa, ali i razglednica sa početka 20. veka može se zaključiti da se običaj proširio i na druge krajeve.