Zastrašujući internet trend u Srbiji: Kako zaustaviti deljenje obnaženih fotografija žena koje pravi AI

Taman što smo počeli više pažnje da obraćamo na osvetničku pornografiju i tražimo zakonske okvire da se to reši, žene su postale žrtve nove ucene i na tome mogu da zahvale veštačkoj inteligenciji. 

Na Telegram grupama uočen je novi trend, korisnici traže linkove za platforme koje veštačkom inteligencijom uklanjaju odeću sa fotografija žena. Ono što je dodatno otežavajuća okolnost jeste to što je svaka od tih platformi besplatna, kao i sam proces pravljenja dipfejk fotografija. 

Kako da ne budeš najjadniji muškarac na Balkanu: Ovako su raskrinkane grupe mizogenih mladića na Telegramu

Kad se takva fotografija pojavi, stid i sramota žene žrtve su veće od reči "to nisam ja". Kako možemo da se zaštitimo i kome prijaviti ovakvu zloupotrebu? Odgovore na ova pitanja potražili smo u emisiji "Popodne" od advokata Mateje Čajića i novinarke Anđele Milivojević.

"Bilo koja osoba danas može da ode na Telegram i pravi takozvane 'skinute slike'. Može da uzme bilo koju fotografiju sa Instagrama i Fejsbuka i od nje napravi nešto što se zove 'naga fotografija'. Nažalost, ta situacija je trenutno rasprostranjena u celoj Srbiji. Prema istraživanjima koje sam sprovela, ne postoji grad u Srbiji u kom nema neka osoba koja nije rekla 'Je l’ imate od ove ili one', a usred toga, masovno se dele te fotografije. Zbog toga je ova vrsta ponašanja i ova vrsta digitalnog nasilja prema ženama postala jedan model ponašanja prema ženama, koji je zapravo postao masovan, a u isto vreme skoro da ne postoji efikasan način da zaustavimo ovu vrstu digitalnog nasilja,” objašnjava Milivojević.

BIRN je pisao o slučaju žene iz Knjaževca. Scenario je sledeći, jedan običan selfi u kupatilu porodične kuće stigao je njenom mužu kao fotografija supruge koja je obnažena. Žena je slučaj prijavila policiji, ali ništa nije mogla da uradi. Koja su naša prava ovde narušena i koji zakon to prepoznaje?

"Što se tiče ovog vida kriminaliteta, krivični zakon bi ovde trebalo da bude najpozvaniji da da odgovore da zaštiti žrtve. Naše zakonodavstvo i dalje kaska za tehnikom, jer krivični zakonodavac reaguje tek kada se dogode neke društvene pojave i onda to uvrsti u zakonodavstvo. Prema postojećem zakonodavstvu ne postoji delo kao delo eksplicitno prikazivanje pornografskog ili seksualnog sadržaja, nego se može podvesti pod nekoliko drugih krivičnih dela u zavisnosti od svake druge konkretne situacije. Ovde bi moglo da se radi, na primer, o polnom uznemiravanju", ističe Čajić i dodaje: 

"Zakonodavac je predvideo da ko drugog polno uznemiri, da će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci, što je jako mala kazna, a pod polnim uznemiravanjem se podrazumeva svako verbalno i neverbalno, fizičko ponašanje, koje predstavlja povredu dostojanstva u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili izaziva neprijateljsko, ponižavajuće, uvredljivo okruženje. U nekim situacijama postoji i krivično delo neovlašćeno objavljivanje fotografija i video zapisa gde kada neko objavi, sliku ili video snimak koji je lične prilike i zadire u lični život lica na koje se odnosi, a to je učinjeno bez pristanka tog lica, onda to predstavlja krivično delo objavljivanje i prikazivanje fotografija i zapisa.”

Javno sramoćenje, voajerizam, osveta… različiti su motivi stvaralaca dipfejk pornografije i to je realnost modernog doba, a počinioci i dalje znaju da su za zakone i ne tako vidljivi. 

Velika ispovest Anđele Jovanović o sukobu sa Lečićem: "Ne bih mogla da živim da nisam poslušala sebe"