Brisel postavio ultimatum Americi: Ako ne spuste carine na čelik do kraja godine, sledi osveta EU

Savet Evropske unije saopštio je da je cilj danas postignutog preliminarnog sporazuma o dve uredbe koje se odnose na trgovinski sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama važan korak u ispunjavanju obaveza preuzetih u Zajedničkoj izjavi EU i SAD, kao i da se očekuje da će Zajednička izjava poslužiti kao platforma za nastavak angažovanja sa SAD radi smanjenja tarifa i tesne saradnje na zajedničkim izazovima.

U saopštenju se navodi da mu je cilj jačanje stabilnih i predvidljivih transatlantskih trgovinskih odnosa, uz istovremeno obezbeđivanje snažnih zaštitnih mera i očuvanje fleksibilnosti kako bi mogli da se zaštite ekonomski interesi EU, ako je potrebno.

Pet zemalja EU traži hitan plan za Zapadni Balkan: "Otvorite tržište da ih Rusija ne uzme pod svoje"

"Mi poštujemo svoje obaveze": Evropska unija se složila da sprovede trgovinski sporazum sa SAD

Ministar energetike, trgovine i industrije Republike Kipar Majkl Damjanos, zemlje koja trenutno predsedava Savetom EU rekao je da EU i SAD dele najveći i najintegrisaniji ekonomski odnos na svetu, a da je održavanje stabilnog, predvidljivog i uravnoteženog transatlantskog partnerstva u interesu obe strane. 

"Danas Evropska unija ispunjava svoje obaveze. Mi smo i ostaćemo pouzdan partner u globalnoj trgovini. U našem sporazumu smo obezbedili snažne zaštitne mere kako bismo mogli da zaštitimo evropske interese, preduzeća i radnike", rekao je on.

Uredbe, predložene od strane Evropske komisije 28. avgusta 2025. godine odnose se na ukidanje preostale carine na industrijsku robu iz SAD i preferencijalni pristup tržištu, uključujući putem carinskih kvota (TK) i smanjenih carina za određene morske plodove SAD, kao i na neosetljive poljoprivredne proizvode, odnosno na produženje suspenzije carina za uvoz jastoga, uključujući prerađenog jastoga.

Da bi se osigurala efikasna primena Zajedničke izjave i zaštitili interesi EU, kozakonodavci su se složili da ojačaju glavnu uredbu uspostavljanjem robusnog zaštitnog mehanizma, koji EU daje sredstva da se pozabavi mogućim značajnim povećanjem uvoza iz SAD koje uzrokuje ili preti da izazove ozbiljnu štetu domaćim proizvođačima.

Konkretno, nakon propisno obrazloženog zahteva tri ili više država članica, industrije ili sindikata EU, ili na sopstvenu inicijativu, Komisija će pokrenuti ispitivanje kako bi procenila da li je povećani uvoz prouzrokovao ili preti da prouzrokuje ozbiljnu štetu proizvođačima iz EU, a ukoliko postoje dovoljni dokazi, EK može da odluči da u potpunosti ili delimično obustavi primenu uredbe.

Raskol u Evropi zbog Putina: Britanci digli ruke od sankcija, ali Brisel poručuje - "mi ne popuštamo"

Pored toga, sporazum pojačava uslove pod kojima je EK ovlašćena da u potpunosti ili delimično obustavi primenu uredbe, putem implementacionog akta, što može da se dogodi kada SAD ne ispune obaveze iz Zajedničke izjave ili na drugi način potkopaju ciljeve kojima teži Zajednička izjava ili remete trgovinske i investicione odnose sa EU, uključujući diskriminaciju ili ciljanje ekonomskih operatera EU. 

Mehanizam obustave može da se pokrene i kada postoje dovoljne indikacije da bi takve akcije mogle da se dogode u budućnosti.

Ultimatum iz Brisela

Štaviše, EK je ovlašćena da obustavi koncesije u vezi sa proizvodima od čelika i aluminijuma za SAD ako do 31. decembra 2026. godine SAD nastave da primenjuju carinsku stopu višu od 15 odsto na proizvode od čelika i aluminijuma uvezene iz EU.

U saopštenju saveta EU se navodi da su se kozakonodavci složili da uvedu klauzulu o zalasku važenja, prema kojoj će uredba prestati da se primenjuje krajem 2029. godine, osim ako se ne preduzmu dalje mere.

Nemačka auto-industrija na prekretnici: Koji faktori ugrožavaju budućnost evropskog giganta?

Sporazum predviđa redovno praćenje ekonomskih efekata mera liberalizacije trgovine na ekonomiju EU, pa će tako šest meseci nakon stupanja uredbe na snagu, i svaka tri meseca nakon toga, EK morati da obavesti kozakonodavce o promenama u obimu trgovine i vrednostima izvoza robe obuhvaćene uredbom.

Šest meseci pre kraja primene uredbe, EK će predstaviti sveobuhvatnu procenu u kojoj će se, između ostalog, ispitati uticaj uredbe na trgovinske tokove između EU i SAD, na trgovinske obrasce, na carinske prihode i, posebno, uticaj na mala i srednja preduzeća. 

Evropska unija i SAD imaju najveće bilateralne trgovinske i investicione odnose i najintegrisanije ekonomske odnose na svetu, što predstavlja skoro 30 odsto globalne trgovine robom i uslugama i 43 odsto globalnog BDP-a. 

Trgovina robom i uslugama između EU i SAD udvostručila se u poslednjoj deceniji, iznoseći oko 1,7 biliona evra u 2024. godini, a u 2023. godini, firme iz EU i SAD imale su preko 4,7 biliona evra investicija na međusobnim tržištima.

Idete na letovanje u EU? Od danas važe nova pravila za Booking i Airbnb, ovo su najvažnije promene

Dogovori iza zatvorenih vrata: Brisel razmatra produženje roka za obnovu sankcija Rusiji?