Evropski parlament usvojio Strategiju za proširenje EU: Šta to znači za Zapadni Balkan?

Vin-vin situacija, tako Evropski parlament vidi razloge za proširenje Unije. Sve je detaljno objašnjeno u Strategiji koja je većinom glasova usvojena u četvrtak. Dokument Evropskog parlamenta šalje jasnu političku poruku o potrebi proširenja na zemlje Zapadnog Balkana, ali konačan ishod tog procesa nije izvesan, ocenjuju analitičari iz Beograda, Podgorice i Skoplja.

Proširenje Evropske unije je obostrano korisno i za sadašnje i za buduće države članice EU, a ovaj proces bi, u novoj geopolitičkoj stvarnosti, ojačao sigurnost i ekonomiju Evrope, suština je Strategije o proširenju koja je u Evropskom parlamentu usvojena sa 385 glasova za, 147 glasova protiv i 98 uzdržanih.

Kalas kritikovala ponašanje najveće svetske sile: "Americi se ne sviđa Evropska unija, žele da je podele"

Moskva optužuje Brisel: Namerno potkopava mir u Ukrajini da bi održao kijevski režim na površini

U dokumentu se naglašava i politička hitnost demonstracije aktivne predanosti procesu proširenja EU, sa ciljem očuvanja kredibiliteta EU prema zemljama proširenja i njihovim društvima.

Prema računici s kraja prošle godine autora studije "Koliko me košta Zapadni Balkan?" iz Centra za evropske politike iz Beograda, proširenje Evropske unije na region prosečnog građanina Unije koštalo bi -  5,29 evra godišnje.

Tačnije, prosečna cena jedne kafe i peciva u Nemačkoj.

Pompeznost bez "prečica" za EU

Analitičar Marko Todorović kaže da bez obzira na "pompezan naziv", nova Strategija proširenja EP zapravo ne donosi ništa novo.

"To zvuči dosta pompezno, ali u pitanju je godišnji dokument gde izvestilac EP u suštini navodi šta se promenilo u prethodnih godinu dana. Taj dokument predstavlja samo fino podešavanje onoga što već jeste strategija EU kada je u pitanju proširenje", navodi Todorović za RTS.

Dokument EP pokazuje da je proširenje i dalje visoko na agendi prioriteta, ali i da neće biti "prečica".

"Ponavlja se i da je to jedna geopolitička nužnost i da je pre svega bezbednosno pitanje koje doprinosi bezbednosti i EU, ali i država kandidata. Značajno je i da se ponavlja da nema prečica do punog članstva, nego da se od samih država kandidata očekuje sprovođenje temeljnih reformi pre svega u domenu vladavine prava i funkcionisanja demokratskih institucija", napominje Todorović i dodaje da su među pozitivnim delovima ovog dokumenta pristupanje članica kandidata SEPA sistemu i ukidanje rominga.

U "klinču" geopolitičke nužnosti i realnosti

S druge strane, glavni nedostatak ovog dokumenta Todorović vidi u nemogućnosti "pomirenja" geopolitičke strategije i nužnosti za što bržim članstvom država kandidata.

"S jedne strane imamo tu geopolitičku nužnost, a sa druge političku realnost u kojoj zemlje kandidati i dalje dosta zaostaju u mnogim oblastima po pitanju reformi. Stalno se ponavlja meritokratski pristup", napominje Todorović.

Dodaje da je tačno da EU sada izdvaja više i energije i finansijskih sredstava za kandidate sa Balkana.

"Ali još nije nađeno rešenje šta sa državom poput Srbije gde imamo dugo stagniranje u celom procesu, a s druge strane Srbija je kao centralna zemlja na Balkana izuzetno geopolitički značajna i za EU je bitno da ona ne samo bude na evropskom putu, već i postane članica. Pre svega iz bezbednosnih razloga", upozorava Todorović.

Zaharova: KiM je neodvojivi deo Srbije, Brisel godinama ucenjuje Srbe i igra se "šibicarenja"

Dijalog Beograda i Prištine

U Strategiji proširenja koju su izglasali evroparlamentarci nalazi se i deo posvećen dijalogu Beograda i Prištine.

Todorović ističe da je nastavak pregovora ključan za napredak na evropskom putu koji će, kako se dodaje, doprineti regionalnoj stabilnosti i prosperitetu.

Saradnik Centra za evropske politike kaže da je EU godinama unazad angažovana oko ovog procesa, ali da je tok dijaloga "problematičan".

"Priština je često prepoznata kao strana koja je možda manje konstruktivna u celom procesu pregovora sa Beogradom i nema izgleda, pogotovo imajući u vidu političku krizu na Kosovu, da se tu nešto može postići u kratkom periodu", kaže Todorović.

Pregovori, tvrdi, i za Beograd i za Prištinu ostaju prioritet, a EU će, smatra, do jednog trenutka tolerisati političku realnost i zaostajanje u tom procesu.

"EU može da neko vreme toleriše političku realnost, ali ključni napredak i Beograda i Prištine u evropskim integracijama doći će tek onog trenutka kada se ti suštinski problemi budu dosta efikasnije rešavali nego danas", uveren je Todorović.

Pogled iz Crne Gore

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poslednji put je 9. marta ove godine, na Konferenciji ambasadora EU u Briselu naglasila da je za Zapadni Balkan ključan za stabilnost i bezbednost Evrope i ponovila da EU mora ubrzati integraciju Zapadnog Balkana kroz ekonomski rast, pristup jedinstvenom tržištu i političku podršku.

Prethodno, na Investicionoj konferenciji u Tivtu, sredinom decembra izjavila je da je Crna Gora najbliža članstvu i da bi mogla da postane 28. članica EU do 2028. godine.

Politički analitičar iz Podgorice Milo Popović kaže da usvojena Strategija o proširenju "ne predstavlja ništa novo", ali jeste politička poruka sa nivoa parlamentarne većine Evropskog parlamenta.

Razloge vidi kroz nove geopolitičke procese.

"Istaknuta je velika želja proširenja s obzirom da globalni igrači, poput Ruske Federacije ili NR Kine iz perspektive Unije mogu na neki način ostvariti veći uticaj u ovom regionu, pa je stoga proces proširenja važan za EU kako bi dokazala da je potentan igrač, naročito u kontekstu kada su odnosi sa SAD narušeni. I to je u suštini sada jedan geopolitički proces", naglašava Popović.

Ultimativni zahtevi EU

U dokumentu Evropskog parlamenta kao ključan problem vidi zahtev da države kandidati usaglase svoju spoljnu i bezbednosnu politikom sa zajedničkom spoljno-bezbednosnom politikom EU.

"Vi na početku postavljate dosta tvrde, ultimativne uslove za države kandidate o najosetljivijim pitanjima, a da pritom zanemarujete napredak u svim onim drugim važnim oblastima", kaže Popović i navodi primer Srbije za koju kaže da je u tehničkom smislu ispunila veliki broj zahteva u pristupnim pregovorima, ali se taj proces ipak ne završava, niti se otvaraju nova poglavlja.

"Čitav taj proces je usporen i blokiran što trenutno spoljna politika Srbije nije stopostotno usaglašena sa politkom EU. To jeste osetljivo pitanje i narušava suverenitet država. Ako očekujete od neke države da se usaglasi sa vama, a da pritom ne učestvuje u donošenju i kreiranju zajedničke spoljne politike i pritom ne dajete nikakvu perspektivu za članstvo, onda su to i ultimativne pozicije. To usaglašavanje spoljnih politika bi po logici stvari trebalo da bude poslednje, pred samo članstvo", naglašava Popović.

S druge strane, dodaje, "geopolitički" Crna Gora napreduje u procesu pristupanja EU zato što je usaglasila svoju spoljnu i bezbednosnu politiku.

"Međutim, nas ni u formalnom smislu niko nije pitao šta mislimo o tome".

Tačka spoticanja: spoljna politika i bezbednost

Ovaj analitičar kao ključan problem vidi način na koji će zemlje regiona Balkana, ali i druge države poput Moldavije pristupiti Uniji.

"Mislim da bi bilo važno za nas da sačuvamo naša prava, pre svega u procesu odlučivanja po pitanju zajedničke spoljne i bezbednosne politike. To bi bilo kao da ulazimo bez imena i prezimena, ako nas niko ništa o tome ne bi pitao, a pritom nam nametao određene odluke", smatra Popović.

Dodaje da je problem što neki političari iz Brisela žele da novim članicama oduzmu pravo glasa i jednoglasnost po pitanju spoljne politike EU.

"Ako jedna Malta ima pravo da barem formalno bude pitana i uvažena po pitanju osetljivih tema, ne vidim razlog zašto to pravilo ne bi važilo i za Crnu Goru, Srbiju i druge zemlje kandidate", kaže Popović.

Još je nejasno, dodaje, i kako će proces proširenja biti kompletiran.

"Da li će se ići za sve kandidate na određeni status ekonomskog pridruživanja, a ne pristupanja u političkom smislu, ili će ipak neke države, kao Crna Gora ili Albanija, i politički pristupiti i postati punopravne članice zašta postoje realne mogućnosti, ali to onda otvara neka druga pitanja vezano za saradnju sa čitavim regionom".

Orban: Mađarska jedina u EU ne šalje novac Ukrajini i nema mere štednje

Balkansko "raskršće" iz ugla Severne Makedonije

Severna Makedonija je jedna od država Balkana koja je najduže u EU čekaonici.

Na 19. sastanku Stabilizacionog i asocijacionog komiteta EU–Severna Makedonija koji je održan 13. februara u Briselu, saopšteno je da ova zemlja ostaje kandidat za članstvo, ali da je napredak uslovljen sprovođenjem ustavnih promena i punim poštovanjem bilateralnih sporazuma.

Politički analitičar iz Skoplja Petar Arsovski kaže da se veći deo zemalja Balkana nalazi na raskršću kada je reč o priključenju EU.

Objašnjava da je jedan od razloga i taj što je dosadašnja praksa EU pokazala da se novi planovi i strategije donose veoma sporo, pa otuda i sumnja da će obećanja o pristupu Balkana Uniji do 2030. biti i primenjiva.

"Ono što vidimo u izveštaju je pokušaj EU da se nađe između geopolitičkog pritiska za priključenje Ukrajine i Moldavije i nemogućnosti da se razreše neki reformski procesi Zapadnog Balkana", smatra Arsovski.

"Međurešenje" ili "original"

U takvoj situaciji moguće je i neko "međurešenje".

"Međutim, podizanje praga postepenog proširenja je odgovor Evropske komisije i EU da je za sada jedina oficijelna politika originalno, pravo proširenje", precizira ovaj analitičar.

Otuda, precizira, nije ni čudo što je većina država Zapadnog Balkana na "raskršću".

Mađari ponovo kontra EU: "Blokiraćemo sankcije Rusiji ako Družba ne proradi"

"Ukoliko se odluči za ovo - originalno proširenje to može ići sporo, nije jasna politička volja EU. Znači, treba ući u voz, a da ne znamo koja je destinacija", slikovito objašnjava.

Kaže da je slično i kada je u pitanju model "postepenog proširenja". Njega povezuje sa šahovskim otvaranjem zvanim "gambit".

"Postepeno proširenje je isto tako 'gambit'. Na prvi pogled izgleda da je "za isto para - manje muzike". Zemlje Balkana će napraviti kompromise, reforme, a da će na kraju dobiti članstvo koje nije članstvo", navodi Arsovski.

Otuda i preporuka zemljama Balkana da sve dok EU ne odluči šta joj je krajnji cilj - ne žure oko izbora na koji način će postati deo Unije.

"Za neke zemlje to nije sada dilema, recimo za Crnu Goru. Međutim, za Albaniju, Srbiju i Makedoniju jeste", kategoričan je ovaj analitičar.

Severna Makedonija je do sada ispunila više uslova koje je Brisel pred nju postavio, uključujući i promenu zvaničnog naziva države. Trenutno su "na stolu" potrebne promene u Ustavu.

Podrška EU integracijama

Zvanična istraživanja pokazuju da su građani i dalje u visokom broju, između 60 i 70 odsto za članstvo u EU.

"Međutim, u anketama se vidi da je narod već umoran zbog ovih beskonačnih uslova. Podrška za ustavne izmene koje su neophodne da bi Makedonija produžila put ka EU se s vremenom smanjuje. Biće veliki domaći politički izazov ako Makedonija nekada dobije zeleno svetlo ili otškrinut put ka EU, da se naprave neophodni kompromisi zato što je narod ogorčen i razočaran u EU", upozorava Arsovski.

Poslednji samit EU-Zapadni Balkan održan je 17. decembra 2025. u Briselu. Tada je usvojena i zajednička deklaracija. Trenutno nema zvanične najave novog sastanka na ovom nivou.

EU upozorava: Inflacija bi mogla da pređe tri odsto zbog rata na Bliskom istoku, preti nam novi skok cena

Fon der Lajen najavila novu donaciju za Liban: EU planira da obezbedi 100 miliona evra humanitarne pomoći