Sa svakim izborima javlja se ista dilema, treba li se ugledati na 20-ak zemalja u svetu koje praktikuju obavezno glasanje
Kako se izbori bliže, sve češće se govori o tome koliko je važno izaći i glasati, te je izlasnost večita tema. Koliko zapravo ona može da utiče na krajnji ishod glasanja? Postoji nekoliko zemalja u kojima je glasanje građanska obaveza, pa pitamo - da li je realno da Srbija postane jedna od njih?
Građani Srbije biraće 14. saziv parlamenta, a predstojeći izbori biće 10. na kojima se glasa u vanrednom terminu. Od 1990. do poslednjih izbora održanih prošle godine, izlaznost se kretala u proseku oko 60 odsto.
"U svakoj populaciji, pa i u Srbiji, postoji procenat građana koji su apolitični - ne zanima ih politika sama po sebi i negde je veoma teško naterati ih da izađu. Veća izlaznost svakako može uticati na rezultate izbora", kaže Slađana Komatina iz CESID-a.
Sa svakim izborima javlja se ista dilema, treba li se ugledati na 20-ak zemalja u svetu koje praktikuju obavezno glasanje. Poznavaoci trvde da ukoliko bi to i bio slučaj, prvobitno mora da se utvrde sankcije za one koji ne izađu na izbore.
"Te sankcije kakve god da utvrdimo, novčane ili možda neke strože kazne, bile bi sporne iz ugla Ustava i pitanje da li bi mogle da budu primenjene. A čak i da se primene onda je pitanje ko će te ljude koji na izbore ne izađu da kažnjava", smatra Dušan Vučićević, sa Fakulteta političkih nauka.
Kako su izbori praznik demokratije, logično se postavlja pitanje - šta je demokratičnije - da li da biramo da biramo ili da obavezno glasamo?
"Pošto je biračko pravo - pravo, ja bih rekao da su demokratičnije države koje imaju visoku izlaznost bez da teraju birače da na izbore izlaze. Naravno neke države biraju ovu drugu opciju nekima izlaznost jeste viša i onda je samim tim legitimnost institucija viša nego da ta obaveznost nije propisana ", dodaje Vučićević.
Iako se godinama već obavezno glasanje nudi kao instant rešenje za političku participaciju, u slučaju naše države ozbiljnije promišljanje ipak pokazuje sledeće:
"Ukoliko bi ovakva obaveza imala određene sankcije, to bi opteretilo i druge državne organe, na primer sudove, tako da mislim da je to u ovom momentu daleko od nas", smatra Komatina.
Zaključak je da bi troškovi sprovođenja ovakve odluke bili ogromni, a efekti vrlo upitni.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.