Bez krvi i oružja: Ovako je Agata Kristi bez greške trovala junake svojih knjiga

Slavna spisateljica je pisanjem počela da se bavi nakon što je stekla solidna znanja iz hemije i toksikologije

28.08.2023. 10:58
  • Podeli:
agata_wikipedia Cropped.jpg Foto: Wikipedia

Romani Agate Kristi i njihove filmske verzije ne gube popularnost, a od drugih priča sličnog žanra ih razlikuje to što smrt najčešće nastupa usled trovanja. Agata Kristi je tako precizno opisala dejstvo različitih supstanci da svaki put oduševi poznavaoce hemije koji ne mogu da joj pronađu grešku.

Slavna spisateljica je pisanjem počela da se bavi nakon što je stekla solidna znanja iz hemije i toksikologije radeći tokom oba svetska rata kao pomoćnica apotekara u bolničkom dispanzeru. U to vreme apotekari su sve lekove pripremali sami pa je bilo neophodno savršeno znanje o doziranju supstanci.

Zabranjene i opasne supstance

Početak 20. veka je bio idealno doba da se ubica svoje žrtve reši bez krvi i oružja uz nekoliko kapi neke supstance i da smrt ostane misterija ukoliko je ne razreši um poput Herkula Poaroa. Naime, u to vreme široko su bile dostupne i preporučivane od strane lekara neke danas zabranjene i opasne supstance.

Već u prvom romanu "Tajanstveni događaj u Stajlsu" Agata Kristi pokazuje svoje znanje iz hemije jer u njemu ubica koristi kombinaciju tri jedinjenja. O hemiji koja se krije u romanima Agate Kristi, pisala je Katrin Harkup u knjizi "A is Arsenic".

Foto: Profimedia

Kukuta

Harkupova, između ostalog, navodi primer kukute u romanu "Pet prasića". U ovoj knjizi ubica iz biljke koristi toksični konin koji podmeće žrtvi u pivo. Mada oseća gorak ukus i da ne može da kontroliše pokrete, žrtva misli da je u pitanju pijanstvo dok se njegovo telo postepeno parališe do potpunog gušenja.

Za trovanje kukutom je karakteristično da nervi ne dobijaju signal pa ne prenose poruku mišićima da se kreću, uključujući i organe za disanje, a žrtva je do poslednjeg momenta svesna.

Pored neizbežne hemije, u romanima Agate Kristi ima i mnogo arheologije jer je sa svojim suprugom Maksom Malovanom odlazila na arheološke ekspedicije u Siriju, Irak, Italiju, Grčku, Egipat i druge zemlje. Arheološki rad na terenu poslužio joj je kao inspiracija u pisanju, a u romanu "Smrt na Nilu" detaljno je opisala hram Abu Simbel, navodi otkrice.rs.

 

  • Podeli:

Ostavite Vaš komentar:

NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.

Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.

Komentari ()