Godišnjica smrti jednog od najvećih: UNA u muzeju Vuka i Dositeja

Ženidba Dušanova, Bolani Dojčin, Banović Strahinja, samo su neke od epskih pesama, za koje danas ne bismo ni znali da nije bilo Vuka Karadžića, reformatora srpskog jezika i pravopisa. Čovek koji je ceo svoj život posvetio očuvanju srpskog usmenog kulturnog nasleđa, skupljao narodne pesme, poslovice i umotvorine, bio je i pisac prvog srpskog rečnika. 

Hvaljen i osporavan i od sopstvenog naroda, Vuk Karadžić umro je pre tačno 160 godina. To je bio povod da ekipa UNE poseti muzej i proveri kakvo je sećanje na Vuka i šta muzej čuva.

Danas je 160 godina od smrti Vuka Karadžića, sećanje čuva i Univerzitet u Pitsburgu

Kako smo otvorili drvenu kapiju, zakoračili smo u prošlost  i ušetali u život srpskog velikana. Kažu da ovaj muzej čuva ono najvrednije - dušu.

"Ovim odajama koračao je i Vuk Karadžić koji je bio đak prve generacije tadašnje velike škole koja je osnovana tokom prvog srpskog ustanka 1808. godine u jednoj maloj kući prekooputa muzeja. Zbog velikog broja đaka ta škola je preneta u ovo zdanje, tako da možemo sa sigurnošću da tvrdimo da je Vuk ovuda hodao", priča kustoskinja muzeja Elijana Gavrilović.

Pored uspomena utkanih u zidove ove zgrade, u Muzeju se nalaze značajni predmeti i spisi koji svedoče o liku i delu Vuka Karadžića. Lični i porodični predmeti, portreti, umetnička zaostavština kao i prva izdanja njegovih knjiga.

"U ovoj prostoriji može da se vidi i Vukov pisaći pribor koji je koristio u ono vreme, a i neizostavne gusle sa kojima je on putovao po Srbiji i Crnoj Gori i ostalim regijama po Balkanu prikupljajući narodne pesme, zagonetke i umotvorine", dodaje Gavrilović.

Na današnji dan pre 160 godina, u svojoj 77. godini umro je Vuk Karadžić o čemu svedoči i izložena posmrtna lista napisana na nemačkom  i srpskom jeziku.

"Postoji jedna romansirana priča o tome kako je on umro tražeći čašu vodu sa Lovćena i Ivan Begovih korita, njegova ćerka pružila mu je čašu bečke vode usled čega je preminuo, o čemu piše i jedan od njegovih biografa, sama Mina kaže da je umro u teškim mukama, ali nije se dao. Do poslednjeg momenta tražio je spise, tekstove i rekao je 'sad me stavi u krevet, ali sutra ja ustajem ponovo na noge, mora da se radi, mora da se požuri'", priča Gavrilović.

Zidove muzeja krase Vukove diplome, štaka, košulja, naočare, pa čak i pramen kose. Njega je sačuvala ćerka Mina, na čijim rukama je izdahnuo. 

Vuk Karadžić dobija ulicu u Beču?