Napad ispred Ambasade Izraela trese Srbiju: UNA pita - da li je opasno oružje lako dostupno kupcima?

Dan pre terorističkog akta ispred izraelska ambasade, napadač je kupio samostrel u radnji u Zemunu. Samo lična karta i manje od 7.000 dinara bilo mu je dovoljno da obavi kupovinu. Proveravali smo, kojoj kategoriji pripada pomenuto oružje, kakvi propisi važe za njegovu i nabavku oružja sličnih kategorija?

Haos ispred izraelske ambasade u Beogradu: Pripadnik Žandarmerije pogođen samostrelom - napadač ubijen

Od 2016. godine, vazdušno oružje D kategorije kupuje se slobodno i punoletna osoba, sa ličnom kartom i bez obaveze prijavljivanja, može da ga nabavi. U tu kategoriju spada i tzv. tetivno oružje, odnosno, aktuelni samostrel. Vazdušno oružje C kategorije mora da se prijavi policiji, ali se slobodno nabavlja.

"Od momenta od kada dobije račun u radnji u kojoj je kupio, nije bitno da li smo to mi, ima i drugih prodavaca, ima rok od osam dana da prijavi to oružje, ali bez obzira na to, svi prodavci su dužni da u roku od 15 dana obaveste policiju o svom prodatom oružju, bez obzira na kategoriju", ističe prodavac Milan Gligorijević.

Na taj način, policija ima podatke o svakome ko je kupio oružje, bilo koje kategorije, bez obzira da li je to lice prijavilo kupovinu ili ne. I sve to lepo piše u Zakonu o oružju i municiji, koji važi za jedan od najstrožih u Evropi.

"Postoji i taj deo gde zakon reguliše nošenje, ne možemo nositi oružje po ulici, na javnom mestu, postoji način na koji ga prenosimo od prodavnice do kuće, od kuće do strelišta ili do lovišta", dodaje Gligorijević.

Duško Ilić je proveo 30 godina u policiji i ne seća se slučaja da je neko izvršio ubistvo strelom.  Stručna javnost bez dileme tvrdi da nije problem u oružju.

"Takve slučajeve ne možemo da kontrolišemo, možemo da prikupimo podatke, informacije da se to spreči ali uglavnom su to izolovani slučajevi i mislim da menjati zakon koji je baš strog, nema potrebe, zato što se to oružje koristi za sport i za rekreaciju. Recimo streličartstvo je kod nas prilično razvijeno, imamo preko 40 klubova i savez koji je aktivan i imamo, što je jako važno, streljičarstvo kao olimpijski sport, tako da nema potreba da se sada diže fama oko oružja, nije ovde oružje krivo to je kriv izvršilac", kaže generalni sekretar Nacionalne asocijacije za oružje Srbije Duško Ilić.

Iako poznavaoci tvrde da štetu ne pravi oružje nego oni što ga drže u rukama, prvi čovek policije, Ivica Dačić, najavio je da Zakon pod hitno mora da se menja i da se, kako kaže, uskladi sa realnim životom.

U Srbiji proglašen crveni nivo pretnji od terorizma: UNA pita - šta to tačno znači?