Analiza UNE: Šta piše u dokumentima u vezi sa KiM koje je Srbija potpisivala

Kumanovski sporazum, Povelja Ujedinjenih nacija, Rezolucija 1244, Briselski i Vašingtonski sporazum... Prethodnih dana dosta se govorilo o dokumentima na koje je Srbija pristajala u vezi sa Kosovom, a kojih se ni vlasti u Prištini, ni međunarodne institucije ne pridržavaju.

Koje je sve dokumente Srbija potpisivala i šta sve u njim piše?

Povelja Ujedinjenih nacija

Najstariji od svih dokumenata koji se pominje ovih dana. Stupio je na snagu 1945. godine, sa željom da se očuva mir i bezbednost posle Drugog svetskog rata. Već u članu 2, stavu 4 i 5 piše da:

4. Svi članovi se u svojim međunarodnim odnosima uzdržavaju od pretnje silom ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti svake države, ili na svaki drugi način nesaglasan s ciljevima Ujedinjenih nacija,

5. Svi članovi daju Ujedinjenim nacijama svaku pomoć u svakoj akciji koju one preduzimaju u skladu s ovom Poveljom, i uzdržavaju se od davanja pomoći svakoj državi protiv koje Ujedinjene nacije preduzimaju preventivnu ili prinudnu akciju.

Ovo se odnosi čak i na države koje nisu članice UN, kao što je to slučaj sa samoproglašenim Kosovom.

Glava VI bavi se mirnim rešavanjem sporova, a u članu 33 stoji:

1. Stranke u svakom sporu, čije trajanje može da ugrozi održanje međunarodnog mira i bezbednosti, treba da traže rešenje pre svega putem pregovora, istražne komisije, posredovanja izmirenja, sudskog rešavanja, pribegavanja regionalnim ustanovama ili sporazumima, ili drugim mirnim načinima po svome sopstvenom izboru.

Vojno-tehnički sporazum / Kumanovski sporazum

Potpisan u junu 1999. godine, ovaj dokumnet je označio prekid bombardovanja SR Jugoslavije i povlačenje vojske i policije sa Кosova i Metohije. U njemu postoje stavke koje govore o povratku naših snaga bezbednosti. Konkretno u:

Tačka 4.

a) Uspostavljanjem trajnog prestanka neprijateljstva, ni pod kojim uslovima, bilo koje snage SRJ i Republike Srbije neće ući, ponovo ući, niti ostati na teritoriji Kosova ili u zoni kopnene bezbednosti, odnosno zoni vazdušne bezbednosti, bez prethodne izričite saglasnosti komandanta međunarodnih bezbednosnih snaga ("KFOR"). Lokalna policija će moći da ostane u zoni kopnene bezbednosti. Ova tačka neće uticati na dogovoreni povratak osoblja SRJ i Srbije koje će biti predmet naknadnog sporazuma.

A taj naknadni sporazum je:

Rezolucija 1244

To je verovatno najčešće pominjani dokument u poslednje dve decenije. U njegovoj Tački 4 piše:

4. Potvrđuje se da će posle povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog vojnog i policijskog osoblja biti dozvoljen povratak na Kosovo radi obavljanja dužnosti u skladu sa aneksom 2.

A u njemu stoji:

Nakon povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog osoblja će biti dozvoljeno da se vrati i obavlja sledeće funkcije:

• vezu sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbednosnim prisustvom,
  obeležavanje / čišćenje minskih polja,
  održavanje prisustva na mestima srpske kulturne baštine,
  održavanje prisustva na glavnim graničnim prelazima.

Briselski sporazum

Od 2013, kada je potpisan, ovo je dokument na koji su se vlasti u Beogradu najčešće pozivale. Po njemu, Vlada Srbije ne priznaje Kosovo kao suverenu i nezavisnu državu, ali je njime počela normalizacija odnosa sa Vladom Kosova. Međutim, već prva njegova tačka nije nikada sprovedena u delo:

1. Postojaće Asocijacija / Zajednica opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo na Kosovu.

I narednih pet stavki u dokumentu odnose na detalje oko Zajednice srpskih opština, koje, takođe, nisu realizovane. Ostali delovi Briselskog sporazuma bave se policijom, sudovima i organizacijom izbora na severu Kosovu. Posebno je interesantna tačka:

14. Dogovoreno je da nijedna strana neće blokirati, ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njenom putu ka EU.

Vašingtonski sporazumi

Dva dokumenta koje su septembra 2020. potpisali Aleksandar Vučić i Avdulah Hoti, za razliku od prethodnih, bave se konkretnim i, uglavnom, ekonomskim pitanjima. Pod politički deo sporazuma može se podvesti onaj koji je imao ograničeno trajanje:

- da u roku od godinu dana Priština ima moratorijum na zahteve za članstvo u međunarodnim organizacijama, dok se Beograd obavezao da će na isti rok zaustaviti kampanju povlačenja priznanja Kosova.

U Vašingtonskim sporazumima ne pominje pitanja konačnog statusa, niti povratka srpskih snaga bezbednosti na teritoriju Kosova.