Branković za UNU: Smrt Navaljnog je unutrašnja stvar Rusije, a očekivanja od Srbije su neprimerena

Smrt Navaljnog politički vrh naše zemlje ocenio je kao još jednu iskru u razgoreloj vatri

Autor: Emilija Pešić
20.02.2024. 20:00
  • Podeli:

Danima glavna vest  u svetu je smrt ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog. Dok vlasti u Srbiji očekuju otežanu poziciju po pitanju odnosa prema Rusiji, iz Evropske Unije već najavljuju uz nedvosmislenu poruku  - morate da se odlučite.

Kakve efekte na globalnu i domaću politiku donosi smrt Navaljnog?

Smrt Navaljnog vrh Srbije ocenio je kao još jednu iskru u razgoreloj vatri. Jedno je sigurno, kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić - pritisci na Srbiju posle najnovijih dešavanja biće još veći.

"Pristisci na Srbiju će se nastaviti, ali se zna da nije moguće da uvedemo sankcije Rusiji, uprkos tome što joj mnogo toga nije naklonjeno", rekao je Vučić.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da Evropska unija želi da Zapadni Balkan i Ukrajina uđu u evropsku porodicu, jer, kako kaže, tamo i pripadaju.

Ističe da je Evropa izgrađena na demokratskim vrednostima, da predstavlja mirovni projekat, i da to, navodi, ciljaju Putin i druge autokrate. Naglašava da je proces pridruživanja Evropskoj uniji izuzetno važan korak i da više ne može da bude sivih zona u Evropi.

"Morate da odlučite. Ili ste sa Putinom ili ste sa demokratijama. Ili ste sa autokratama ili poštujete naše vrednosti. A mi želimo, Evropska unija želi Ukrajinu i Zapadni Balkan u našoj evropskoj porodici, jer oni pripadaju našoj evropskoj porodici", izjavila je Fon der Lajen.

Diplomata Branko Branković tvrdi da je smrt Navaljnog unutrašnja stvar Rusije i da su očekivanja od Srbije neprimerena.

"Ne bih ja mogao da kažem da očekujem da će biti nekih većih pritisaka, mi već imamo velike prtiske i oko Kosova i oko Rusije. Prema tome to što je Navaljni stradao, meni je svakog živog stvora žao, pogotovo ako je ubijen mlad čovek kao što je on. Ali to sa nama ne može da ima ništa, sem što kaže Fon der Lajen ponovni pritisak. Evo borimo se za demokratiju - e pa ta demokratija po njima znači da mi treba da uvedemo sankcije Rusiji, po čemu su sankcije demokratija? Naprotiv - one su sve samo ne demokratija", kaže za UNU diplomata i nekadašnji ambasador pri UN Branko Branković.

Otkako je objavljena vest o smrti Alekseja Navaljnog, prisutna je tvrda retorika evropskih zemalja. Ipak, teško je zamisliti ozbiljnije posledice po Rusiju, jer su sada, posle skoro dve godine rata u Ukrajini, odnosi Kremlja i Evropske unije već nepopravljivo narušeni, posebno ako se zna da je 
od 2022. Rusija po broju sankcija koje su joj uvedene, pretekla prethodne lidere Iran i Severnu Koreju.

Smrt Navaljnog mogla bi da utiče, sa druge strane, na kampanju za američke izbore u novembru, smatraju poznavaoci sa obe strane Atlantika. Donaldu Trampu biće teže da ubedi američke glasače i vašingtonsku elitu u potrebu da se zauzme mekši stav prema Kremlju.

Smrt Navaljnog mogla bi čak da navede republikance u Kongresu da odobre novi paket pomoći za Ukrajinu, razrešivši skoro dvomesečnu raspravu.

  • Podeli:

Ostavite Vaš komentar:

NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.

Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.

Komentari ()